021 301 304 3 info@healthmedic.rs
Spakujte zdravlje! Putna apoteka malih avanturista

Spakujte zdravlje! Putna apoteka malih avanturista

Spakujte zdravlje!

Putna apoteka malih avanturista
Sezona godišnjih odmora, raspusta, putovanja i letnjih radosti već je u punom jeku, no bilo da planirate prvi odlazak na put sa detetom ili ste već iskusan roditelj po pitanju putovanja, osim činjenice da planiranje puta iziskuje brojne pripreme, tako je neophodno pripremiti se za eventualne nepoželjne situacije. Dobro poznato pitanje nameće se svakome od nas : Šta poneti od lekova?

Najpre, svakako je preporučljivo da kada planirate put, porazgovarate sa svojim pedijatrom koji će vas uputiti u sadržaj putne apoteke: ni previše, ni premalo, zgodno I kreirano baš po potrebama vašeg deteta. Kao roditelj, sigurno znate šta je vašem detetu sigurno neophodno i šta ćete sigurno poneti. No i vaš lekar, kao vaš stalni saveznik i dobar poznavalac zdravstvenog stanja vašeg mališana, biće vam od velike koristi pri planiranju puta.

Ukoliko dete koristi redovnu terapiju neke bolesti, vodite računa o tome da obezbedite dovoljnu količinu iste, u zavisnosti od dužine puta. Takođe, sa sobom ponesite izveštaj o bolesti od koje se dete leči, kako biste zdravstvenom profesionalcu mogli pružiti uvid u medicinsku dokumentaciju. Pre puta, posavetujte se sa svojim pedijatrom oko usklađivanja i eventualne korekcije terapije.

Toplomer je prvi na spisku koji će ući u vaš mali paketić za nepoželjne događaje, pored flastera i sredstva za dezinfekciju rane. Potom, lekovi protiv bola i temperature trebalo bi da se nađu na ovom spisku- vaš lekar će preporučiti doze i dati vam smernice za upotrebu, u zavisnosti od uzrasta i telesne mase malih putnika.

Zgodno je, svakako, spakovati neki od probiotskih preparata- nekako se odmoru često roditelji sretnu, pa nekad i prvi put upoznaju sa stomačnim tegobama svog deteta. Vaš lekar će vas posavetovati da li da započenete sa ovim preparatima pre samog puta ili da sačekate određenu situaciju. Kesice sa praškom za oralnu rehidraciju ne zauzimaju mnogo mesta, te ih nije zgoreg imati pri ruci!

Svako putovanje praćeno je provođenjem više vremena u igri, aktivnostima koje se dešavaju van zatvorenog prostora, bilo da je u pitanju plaža ili neki drugi vid boravka u prirodi. Kada su mala deca u pitanju, zaprljane ručice često dođu u dodir sa očima, što može izazvati iritaciju, svrab, pa ponekad i zapaljenje vežnjače ( konjunktivitis). O merama koje ćete preduzeti u vezi sa ovim, takođe se treba dogovoriti sa pedijatrom.

Uši su još jedna od stvari na koju treba obratiti pažnju – promena klime, morska voda, ronjenje, nadmorska visina, često uzrokuje pojavu sekreta u nosiću, pa se desi da se suočimo sa bolom u uhu tokom odmora, što je veoma neprijatno. U slučaju pojave istog bićete prinuđeni da potražite lekarsku pomoć u mestu gde ste se zatekli, no za prvu pomoć, upitajte svog pedijatra kako da postupite i dodajte to u svoj spisak.

Posebno pitanje je ono vezano za alergije i ubode insekata, te ga ostavljamo za kraj. Ubodi insekata umeju da budu veoma neprijatni, bolni i da izazivaju svrab i otok, te svakako spakujte mast ili krem protiv istih. Postoje i razni preparati u obliku spreja koji mogu da pruže zaštitu od određenih vrsta insekata. O pitanju alergijskih reakcija trebalo bi da se posavetujete sa svojim lekarom; ukoliko je vaše dete sklono alergijskim manifestacijama na hranu, lekove ili fizičke činioce (toplota, hladnoća), te biološke ( kao što je na primer ujed insekta), vaš pedijatar preporučiće vam lek i odgovarajuću dozu, te način kako ćete najbolje izbeći kontakt sa alergenom. Ukoliko pak nikada niste imali priliku da uočite alergijske reakcije kod svog deteta, razmotrite da li da opterećujete svoj paketić ovim sadržajem. Zapamtimo ipak jedno važno pravilo predostrožnosti – izbegavajte uvođenje novih namirnica dok ste na putu, te vakcinaciju neposredno pre puta osim ako je ona neophodna i ne može se odložiti, ili joj pristupiti u adekvatnom vremenskom intervalu pre puta.

U zavisnosti od tipa kože i uzrasta, dogovorite se i o još jednom veoma važnom pitanju- zaštiti od sunca! Izbegnite po svaku cenu dosadne i bolne, ponekad i opasne opekotine naših nežnih istraživača. Postupajte tačno onako kako vam je savetovao vaš lekar.

Za početak i za kraj, uživajte! Stvarajte uspomene, obogatite svoj svet i svet vaše dece! Neželjene situacije se dešavaju, no ne tako često, i sa željom da ni ne otvorite svoju putnu apoteku, želimo vam srećan put!

Dr Vanja Kurjakov
Specijalista pedijatar

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

PUŠENjE – bolest zavisnosti modernog doba

PUŠENjE – bolest zavisnosti modernog doba

PUŠENjE – bolest zavisnosti modernog doba

Svetski dan bez duvanskog dima
održava se svake godine 31-og maja. Pokrenula ga je SZO ( Svetska zdravstvena organizacija) 1987.god. Povod je za aktivnosti , saopštenja zdravstvenih organizacija i inicijativa protiv pušenja duvana.

Sa tim u vezi poliklinika HEALTH MEDIC želi da se u prvoj nedelji juna pridruži globalnoj borbi protiv ove loše navike i pokuša doprinese smanjenju pojave svih oboljenja koja se dovode u vezu sa ovom bolesti zavisnosti.

HM TIM, na čelu sa Mr.sci.med.Ivanom Eskić lekarom sa višegodišnjim kliničkim iskustvom vezanim za problematiku pušenja duvana, pomoći će da još bolje shvatite štetnost ove navike sa ciljem da sačuvate vaše zdravlje.

Uprkos antipušačkim kampanjama i zakonskim regulativama, brojnost pušačke populacije na našim prostorima ostaje na nezavidnom nivou. Isto tako, ne smanjuju se ni štetni efekti po zdravlje koje pušenje i duvanski dim nose sa sobom. Svaki oblik upotrebe duvana i uopšte udisanje duvanskog dima predstavlja opasnost po zdravlje. Šteta je direktno proporcionalna načinu konzumiranja duvana, dužini puštačkog staža i broju popušenih cigareta, a zavisi i od godina starosti kada se započelo sa ovom lošom navikom i od stepena otpornosti organizma. Naime, pušenjem klasične cigarete dolazi do sagorevanja duvana i oslobađanja duvanskog dima sa preko 7000 štetnih sastojaka. Od njih su mnogi toksični, a za oko 50 je utvrđeno i da su kancerogeni.Najpoznatija supstanca gasovite faze duvanskog dima je nikotin. Reč je o psihoaktivnoj supstanci, koja stvara zavisnost , ali uprkos rasprostranjenom uverenju nije primarni uzročnik bolesti povezanih sa pušenjem. Duvanski dim deluje štetno termički i hemijski , prvenstveno na tkiva usne duplje sa kojim prvo stupa u kontakt. Tu je uzrok pojave od estetski nepoželjnih duvanskih pigmentacija ,prebojavanja zuba, kamenca i karijesa, do bolesti koje uslovljavaju gubitaka zuba(parodontopatija) i onih koje prete da ugroze život čoveka(oralni-Ca) Dalje, prateći put kiseonika, dospeva do najudaljenijih tkiva i organa. Ugrožava najviše pluća, zatim srce i krvne sudove.Uzrok je i prevremenog starenja. Značajno doprinosi (u više od 80% slučajeva) pojavi najčešćih malignih oboljenja.

Duvanski dim je ozbiljna pretnja i „pasivnim pušačima“, koji unose iste hemikalije kao aktivni samo u manjoj koncentraciji. Trećina duvanskog dima ostaje u plućima pušača dok dve trećine izađe u vazduh i ponovo ga udišu i pušači i nepušači.Vidljivo je samo 5% sadržaja koji cigareta emituje dok gori u vidu plavičastog dima, sve ostalo je gasovito stanje, nevidljivo , a izuzetno toksično. Tanak, takođe nevidljiv, lepljiv, sloj toksičnog sedimenta duvanskog dima nalazi se u prostorijama i na predmetima pušača i kontaminira ih veoma dugo, ugrožavajući u krug pušače, nepušaće , a po najviše decu. Posledice pasivnog pušenja ispoljavaju se najpre u vidu različitih iritacija disajnih puteva, suzenja očiju, kijavice, napada astme,glavobolje, slabije koncentracije…Vremenom udisanje duv. dima povećava učestalost koronarnih bolesti i pogoršanje plućnih bolesti, dovodi do otežanog začeća, prevremenih porođaja, novorođenčadi male porođajne težine. Udisanje duvanskog dima kod odojčadi i male dece smatra se odgovornim za pojavu učestalijeg bronhitisa, upale pluća, astme, smanjene plućne funkcije, akutne i hronične upale srednjeg uha.

Pušenje je hronična loša navika, bolest zavisnosti, pa nas i ne čudi što mnogi ljudi teško s njom izlaze na kraj. Odvikavanje od cigareta za većinu pušača deluje kao nemoguća misija. Jaka volja, najčešće nije dovoljna da bi se neko oslobodio ovog opasnog poroka. Tako se uživaoci cigareta ponovo vraćaju u začarani krug ispunjen opasnim po zdravlje plavičastim duvanskim dimom.

Pored kontinuiranih edukacija o štetnosti duvana, isticanja da je za očuvanje zdravlja jedino pravilno rešenje prestanak pušenja,stalnih remotivacija i podrška u odvikavanju, neophodno je pacijentima ukazati i na manje štetne alternative pušenju duvana,koje mogu biti „zamena za pravu cigaretu“. Reč je o duvanskim patronama nalik mini cigaretama koje ne sagorevaju duvan, pa tako i ne oslobađaju po zdravlje toliko štetan duvanski dim. Emitovanje štetnih materija prilikom ovakve konzumacije duvana umanjuje se za preko 90%,takođe ,zbog odsustva dima,isključuje se i momenat pasivnog pušenja.

Član HM tima
Mr sci.dr Ivana Eskić

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

Alhemija mladosti ili ultimativno starenje

Alhemija mladosti ili ultimativno starenje

Alhemija mladosti ili ultimativno starenje

Alhemija mladosti ili ultimativno starenje
Lepota i mladost kao ultimatum savremenog društva, nametnuli su potrebu za pojavom različitih estetskih i anti-ejdžing tretmana.

Tržištem lepote vlada hiperprodukcija, gde se neprestano nadmeću najsavremenije metode anti- ejdžinga, zadnja reč tehnologije aparata koji se u tu svrhu koriste i nepregledno znanje vrhunskih stručnjaka. Forsirane reklame svemogućih estetskih procedura, lako zagolicaju maštu u pravcu nerealnog. Traganje za večnom mladosti i idealnom lepotom prestaje prihvatanjem samog sebe sa svim svojim (ne)savršenostima i realnim sagledavanjem života i procesa starenja. Ono se može odložiti ali ne i zaustaviti.

Starenje je biološki mehanizam, koji se najvećim delom odvija usled genetski programiranih fizioloških promena, hormonskog disbalansa, spoljnih uticaja koji ubrzavaju degenerativne procese (sunce-UV), nezdravih navika (pušenje), stresa itd. Postoji hronološka, biološka, psihološka i vidljiva starost, ona koju naše telo i koža lica poručuju drugima.Vreme i način starenja, razlikuje se od osobe do osobe. Ritam i nj. pravila donekle poznajemo, pa možemo intervenisati kako bi ga usporili.

Proces starenja kože lica počinje mikroskopskim promenama, oštećenjima na ćelijskom nivou, koje se ne mogu uočiti na površini kože. Prvi tragovi na licu pojavljuju se u vidu sitnih ekspresivnih bora. Vremenom se te mimične bore produbljuju, ostaju i nakon opuštanja mišića kao memorijske bore. Koža postepeno gubi sposobnost nadoknađivanja vlage, jer se smanjuje nivo hijalurona u njoj. Ako je koža zaštićena,stimulisana, nahranjena, prave bore se ne pojavljuju sve do četrdesete, kada nezavisno od spoljnjih uticaja počinje da se opušta i gubi čvrstinu i elastičnost. Ove promene su rezultat smanjene proizvodnje kolagena i elastina. Redukuje se i količina masnih ćelija koje se nalaze ispod kože. Pod uticajem zemljine teže, na koži počinju da se stvaraju gravitacione bore. Posle 50-te godine biološki časovnik vidno usporava. Usled hormonskog disbalansa, smanjuju se debljina i kvalitet kože. S godinama lokalni imunološki sistem biva kompromitovan što umanjuje njenu sposobnost odbrane od spoljnjih uticaja, trauma, dermatoloških promena, infektivnih agenasa, negativnih uticaja duvanskog dima…

Za svaku životnu dob i stanje kože postoje tretmani koji će ublažiti i usporiti simptome starenja, ali njihov uspeh ne zavisi samo od znanja i veštine lekara, kvaliteta preparata, već i od samog pacijenta i njihove spremnosti da se liše nekih loših navika.

Na samom vrhu ove liste je pušenje, koje itekako favorizuje procese starenja. Što je duži „pušački staž“, to je šteta veća. Udisanjem duvanskog dima, koži se ne doprema dovoljna koncentracija kiseonika, već ugljen monoksid i mnogobrojni štetna jedinjenja nastala sagorevanjem duvana. Opada koncentracija kiseonika u tkivu, sužavaju se mali krvni sudovi, smanjena je razmena materija na ćelijskom nivou, oskudna je ishrana tkiva, ćelije kože gube vlagu usled destrukcije molekula prirodnog hijalurona međućelijskog matriksa i skraćuje se njihov životni vek. Duvanski dim je poznati kradljivac antioksidanasa, oduzima koži preko potreban vitamin C, neophodan za sintezu kolagena. U koži višegodišnjih pušača takve promene dovode do oštećanja tkiva, smanjene produkcija elementarnih kolagenih i elastičnih vlakana, postojeća vlakna degenerišu i pucaju, smanjuje se lokalni imunitet i sposobnost regeneracije kože. Pušenje značajno umanjuje efekat većine bazičnih estetskih procedura čiji je cilj biorevitalizacija i bioregeneracija tkiva (mezoterapija,PRP- krvna plazma). Uspeh i održavanje postignutih rezultata pomenutih i mnogo složenijih estetskih zahvata u mnogome zavisi od oksigenacije tkiva, antioksidativnog statusa, prokrvljenosti i lokalnog imuniteta, što je kod kod pušača na nezavidnom nivou. Zato bi za maksimalne rezultate anti-ejdžing tretmana, idealno bilo da pušači koji žele ostati „mladoliki“ jednostavno prestanu da puše. U svakodnevnoj praksi, međutim, susrećemo sa velikim brojem pacijenata koji to ne žele, ili nisu u stanju tek tako da se otrgnu nikotinskoj zavisnosti. Njima bi mogli predložiti, da bar pređu na alternative u vidu proizvoda koji zagrevaju, a ne sagorevaju duvan, sa kojima je moguće kožu sačuvati od štetnog dejstva slobodnih radikala duvanskog dima.

Sunce dovodi do FOTOSTARENJA tj . karakterističnih promena na koži, uzrokovanih hroničnim delovanjem UV zraka. Koža ima sposobnost kumulativnog nakupljanja oštećenja tokom dugog niza godina (koža pamti). Neželjene posledice su bledožućkasta boja kože ,suvoća, smanjena vlažnost i elasticitet, oštećenje potkožnog vezivnog tkiva, ranija pojava bora, dubokih brazdi , grubost, starački izgled, proširenje kapilara, nastank hiperpigmentacija i pega… neretko hiperkeratoze i Ca kože. Izbegavanje izlaganja suncu je temelj prevencije kožnih oštećenja i starenja kože. UVA sunčevim zracima pripisuje se favorizovanje procesa starenja. UVB zraci, značajni su u sintezi vit. D iz provitamina ali isto tako su odgovorni za opekotine. Blagodeti sunca, trebalo bi koristiti dok je rano jutarnje ili kasno popodnevno, blago, a maksimalno izbegavati kada je u zenitu. Aktivno izlaganje suncu ne podrazumeva samo sunčanje na plaži, već svakodnevno izlaganje kože štetnim UV zracima i u gradskim uslovima, kada toga i nismo svesni. Na sunce ne bi smeli „izaći“, bez vrlo visokog zaštitnog faktora (30-50), zaštitnog šešira, naočara, marama itd. Alternativa izlaganjua suncu ne postoji. Solarijumi su isto toliko štetni i ozloglašeni za fotostarenje i rak kože i ne treba ih koristiti.

Nikada nije suviše kasno da počnete da vodite brigu o vašoj koži, da je negujete i štitite, kako bi ona izgledala zdravo i kako biste usporili i odložili proces starenja. Nije kasno ni da prestanete sa lošim navikama ili ih, ako baš ne mozete, zamenite manje štetnim alternativama.

Mr sci.dr Ivana Eskić
Član HM tima.

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs