021 301 304 3 info@healthmedic.rs
Terapije kod lečenja malignih bolesti

Terapije kod lečenja malignih bolesti

Terapije kod lečenja malignih bolesti

Terapije kod lečenja malignih bolesti mogu biti:

  • HEMIOTERAPIJA
  • HORMONSKA TERAPIJA
  • CILJANA (TARGET) TERAPIJA
  • IMUNOTERAPIJA

HEMIOTERAPIJA

Hemioterapija je najstariji vid sistemskog lečenja malignih bolesti. Iako se koristi više od 50 godina i dalje predstavlja terapiju koja se najčešće upotrebljava. Hemioterapiju možemo primeniti pre operacije malignog tumora kada se zove neoadjuvantna hemioterapije i slično terapiji posle operacije (koja se naziva adjuvantna) služi da smanji mogućnost povratka maligne bolesti nakon operacije, odnosno povećava procenat izlečenja. Hemioterapija se može sporvoditi i u proširenoj-metastatskoj bolesti. Kod karcinoma testisa i nekih vrsta limfoma ovom terapijom možemo izlečiti većinu bolesnika i u metastatskoj fazi.

HORMONSKA TERAPIJA

Hormonska ili endokrina terapija se najčešće koristi u lečenju karcinoma dojke i karcinoma prostate. Cilj ovih terapija je da smanjimo štetno dejstvo estrogena,kod karcinoma dojke, odnosno testosterona kod karcinoma prostate. Slično hemioterapiji i hormonska terapija može da se primenjuje posle operacije kada služi povećanju procenta izlečenje bolesnika ili u metastatskoj fazi kada značajno produžava živoz bolesnicima uz očuvan kvalitet života. Hormonska terapija može biti u vidu tableta (Nolvadex, Arimidex, Aromasin, Femara za karcinom dojke)(Xtandi, Zytiga, Casodex za karcinom prostate) ili injekcija (Faslodex, Diphereline, Zoladex, Lupron, Eligard…)

CILJANA (TARGET) TERAPIJA

Ciljana, odnosno „target“ terapija se koristi od 2001. godina i do sada je u svetu registrovano preko 200 različitih lekova za lečenje malignih bolesti. Ciljanom terapijom delujemo na specifične receptore na malignoj ćeliji, izbegavajući na taj način delovanje na zdrave ćelije i smanjenjem neželjenih efekata u odnosu na primenu hemioterapije. Era ciljanih terapija počela je Herceptinom-veoma poznatim lekom za lečenje jednog podtipa karcinoma dojke. Procena je da je Herceptin spasao život već više od 150.000 žena u svetu. Danas gotovo da nema karcinoma koji se ne leči nekim lekom iz grupe ciljanih terapija.

IMUNOTERAPIJA

Imunoterapija je novi princip lečenja, za čije su otkriće naučnici dobili Nobelovu nagradu za medicinu 2018. godine. Mehanizam imunoterapije se ne ogleda u ciljanju receptora na malignoj ćeliji, već u aktiviranju imunog sistema da prepozna i uništi maligni tumor. Zbog ovakvog koncepta imunoterapija postiže dugotrajnije odgovore i danas se govori i o izlečenju pojedinih agresivnih malignih tumora u metastatkoj fazi, ukoliko su pacijenti lečeni imunoterapijom. Lekovi koji se koriste su pembrolizumab (Keytruda), atezolizumab (Tecentriq) i nivolumab (Opdivo) u različitim vidovima tumora: melanomu, karcinomu pluća, karcinomu bubrega, mokraćne bešike, različitim gastrointestinalnim karcinomima, Hodgkinovom limfomu, karcinomu dojke i drugim različitim malignim bolestima.

 

Član HM tima
Asst. Prof. Lazar Popovic

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

hCG I TRUDNOĆA

hCG I TRUDNOĆA

HUMANI HORIONSKI GONADOTROPIN (hCG) I TRUDNOĆA

Humani horionski gonadotropin je glikoprotein sličan po aktivnosti LH hormonu i oba deluju preko zajedničkog LH-hCG receptora. Sastoji se od dve subjedinice –alfa i beta. Alfa subjedinica je po strukturi slična kao i kod LH, FSH i TSH hormona, dok biološko dejstvo ovih hormona zavisi od posebno strukturirane beta subjedinice.

hCG se najvećim delom stvara u ćelijama posteljice, a manjim delom i u fetalnim bubrezima. Visoke vrednosti hCG se u početnoj trudnoći nalaze u krvi majke i u plodovoj vodi. hCG molekuli se mogu detektovati u krvi trudnih žena već 7-9 dana nakon skoka LH hormona koji prethodi ovulaciji, što znači da porast vrednosti hCG odgovara vremenu implantacije oplođene jajne ćelije u materici. Ovaj početni deo trudnoće karakteriše brzi porast vrednosti koji se na svakih 48h duplira u trudnoćama koje se uredno razvijaju. Bitno je da se pri praćenju nivoa hCG koristi uvek isti test, s obzirom da izmerene vrednosti mogu značajno varirati između različitih testova, što može dati lažnu sliku.

hCG dostiže najvišu vrednost između 60 i 80 dana od menstruacije, tj. pad vrednosti počinje između 10. i 12. nedelje trudnoći, koji se dešava do 16. nedelje. Nakon toga nivo hCG ostaje relativno konstantan do kraja trudnoće.

Pored testa na trudnoću iz krvi u širokoj primeni su i testovi iz urina. Preko urina se izlučuju razgradi produkti hCG molekula. Osnovi razgradni produkt se označava kao „beta core fragment“, na koji reaguju odgovarajuća antitela koja se nalaze u urinarnim testovima na trudnoću.

Osnovna uloga hCG je očuvanje funkcije žutog tela, koje se izvan trudnoće razvija posle ovulacije i ukoliko se trudnoća ne ostvari ono propada i dolazi do menstruacije. Očuvanjem funkcije žutog tela obezbeđuje se dovoljna količina hormona koji nakon oplodnje čuvaju trudnoću. Pored toga hCG ima značaj za stvaranje fetalnog testotsterona i razvoj muškog ploda. Takođe. hCG može delovati i na stimulacije štitne žlezde kod žena, što nekad može delovati na ispoljavanje hipertireoze.

Povećane vrednosti hCG u odnosu na uobičajene mogu se sresti kod blizanačkih trudnoće, stanja koje se zove fetalna eritroblastoza (povezana sa hemolitičkom anemijom ploda), kod gestacijske trofoblasne bolesti, ploda sa Daunovim sindromom, kod nekih maligniteta. Smanjene vrednosti obično karakterišu trudnoće koje će se završiti pobačajem, uklučujući i vanmateričnu trudnoću. U svakom slučaju, pozitivne vrednosti i dtektovanje hCG u krvi, ili urinu će skoro uvek ukazati na postojanje trudnoće.

 

 

Član HM tima
Dr Aleksandar Babić
Specijalista ginekologije i akušerstva

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

Usled vanrednih okolnosti izazvanih virusom COVID – 19 ,a prateći preporuke Ministarstva i Vlade RS, usvojili smo predložene mere u cilju suzbijanja virusa,kako bismo zaštitili naše pacijente kao i zaposlene, nastavljajući sa redovnim radom:
  • Mole se pacijenti da dolaze bez pratnje kako se ne bi stvarale gužve.
  • Ukoliko ste prehlađeni, molimo da odložite pregled
  • Svi pacijenti stariji od 65 godina mogu da dođu na prvi pregled samo ukoliko je neophodno, rutinske kontrole molimo da odložite
  • Sve predložene mere koje se odnose na higijenu su preduzete, dezinfikujemo i provetravamo sve prostorije Poliklinike posle svakog pacijenta
  • Pri zakazivanju pregleda, potrebno je navesti i dodatne informacije vezane za bolest pacijenta, ukoliko ih ima
  • Mole se imunodeficijentne osobe da ne dolaze na redovne kontrolne preglede
  • Molimo da održavate razdaljinu između sagovornika od 2 metra
  • Svaki pacijent ima  mogućnost pranja ruku sapunom i dezinfekcionim sredstvom
Radno vreme poliklinike je od 08:00 do 20:00