Vršnjačko nasilje
Svi znamo koliko je nasilje opasno i koliko loših stvari može da nanese.
Svako od nas je bar nekada bio prisutan dok se vršilo vršnjačko nasilje pa čak bio i izložen nekom od njih. Sklanjajem svojih najmlađih članova pod stakleno zvono nije uvek racionalno i moguće rešenje, otvoren razgovor o tome je itekako lekovit.
Vršnjačko nasilje ostavlja mnoge psihološke poteškoče na decu koja su izložena nasilju. Kako uočiti da se vršnjačko nasilje dešava? Deca koja trpe bilo koji oblik nasilja postaju plašljiva, ne ide im se u školu, slabije uče, tužna su, nisu raspoložena za druženje, postaju ljuta i često je vidljivo samosaželjenje pa čak i anksioznost. Posledice naravno mogu biti i veće. Nekada Vam kao roditelju neke stvari jednostavno promaknu, ne krivite sebe nego otvoreno pričajte o tome što uočite. Neko je rekao: „Ćutanje je zlato.. osim ako imate decu. Onda je ćutanje sumnjivo.“ Pored psiholoških nisu izostavljeni ni telesni simptomi kod deteta koje trpi vršnjačko nasilje kao što su glavobolje, bolovi u stomaku, poteškoće sa spavanjem, noćno mokrenje, loš apetit, jutarnji umor. Detinjstvo je najlepši period u razvoju čoveka, dozvolimo da u tome uživaju. Izgraditi poverenje sa Vašom decom je dragoceno, ulaže se trudi i napor ali donosi mnogo blagodeti i uživanja.
Pričajući o porodici i prodičnim odnosima uviđamo da je ona živi sistem koji se stalno menja i sklon je promeni. Zajedničkim prikazom porodičnog stabla možemo da uvidimo neke obrasce ponašanja koji se ponavljaju, omogućava nam uvid u strukturu, dinamiku i porodičnu istoriju u više generacija. Može Vam biti lekovit prikaz balansa i disbalansa u porodici kao i uvid na poljima gde je mesto za promenu itekako moguće
Postoje mnogobrojni načini da se pokaže detetu ljubav. Imate li Vaše zajedničke trenutke u kojima oboje uživate? Interesujete li se za njihove važne stvari pa makar to bile i kompjuterske igrice koje Vam baš i nisu najjasnije? Pričate li im nakon tih Vaših zajedničkih trenutaka koliko Vam te stvari zanče i kako se u tim trenucima osećate? Čak i da vas Vaš tinejdžer dočeka sa rečenicom :“Nemoj da me smaras.“ , ne znači da mu deljenje Vaših osećanja ne znači. Možemo raditi na komunikaciji i odnosu sa Vašom decom, čineći dane i trenutke još lepšim od postojećih.
Biti emocionalno dostupan ljudima koji su nam bliski može da napravi ključnu razliku. Bilo da su to Vaš partner, deca, prijatelji, rodbina može nesto biti drugačije. Može Vama da unese promene. Pod tim mislimo na teškoće koje često zaboravljamo da delimo, trpamo ih pod tepih nadajući se da će proći. Dozvoljavanjem bliskim ljudima da budu u kontaktu sa nama i kad je teško i kad smo srećni čine život stvarno lepšim. Teškoće se smanjuju a uživanja povećavaju. Možemo zajedno naučiti koliko je emocionalna dostupnost važan faktor koji se često zaboravi.
Pokušajmo zajedno….!
Deo Health Medic tima, Ivana Zelić-psiholog
- Podeli tekst sa drugima