Faktori rizika koji olakšavaju nastanak (Insulinska rezistencija), a mogu ukazati na njeno postojanje uključuju: prisustvo masnog tkiva u predelu trbuha (abdominalni, centralni tip gojaznosti), neaktivni način života bez fizičke aktivnosti, ishrana bogata ugljenim hidratima, trudnički dijabetes, neka zdravstvena stanja poput masne jetre i sindroma policističnih jajnika (PCO), porodičnu predispoziciju prema dijabetesu, pušenje, dob nakon 40. godine života, neki hormonski poremećaji poput Cushingovog sindroma, duža upotreba nekih lekova, kao što su kortikosteroidi, neki antipsihotici i slično.
Žene sa insulinskom rezistencijom mogu biti i mršave, često su umorne, zaboravne, pospane, bezvoljne, osećaju potrebu za unošenjem slatkiša, mogu imati promene u pigmentaciji kože, posebno na pregibima, ili izrasline poput bradavica u gornjem delu tela. Kod žena često dolazi do poremećaja menstrualnog ciklusa (u vidu neredovnih ciklusa, ili izostanka menstruacija), pojave akni i pojačane maljavosti kao i otežanog ostvarivanja trudnoće. Ukoliko se trudnoća ostvari insulinska rezistencija i razvoj mogućih komplikacija mogu biti od velikog značaja za tok i ishod trudnoće.
Radi potvrde postojanja insulinske rezistencije nakon postavljene sumnje u postojanje ovog stanja obično se rade ispitivanja iz krvi – pre svega određivanje nivoa insulina i glukoze u krvi našte (prvo jutarnja vrednost pre jela), a zatim nakon opterećenja sa 75g glukoze (OGTT test) nakon 60 i 120 min, izračunavanje HOMA indeksa, kao i određivanje A1c, tj. glikoliziranog hemogobinskog testa.
Za uspešno regulisanje insulinske rezistencije i prevenciju razvoja daljih komplikacija neophodna je pre svega potpuna promena načina života i navika. Često je neophodno konsultovanje endokrinologa, ginekologa, kao i nutricioniste. Preporučuje se uvođenje redovne fizičke aktivnosti (makar 30 min dnevno minimum 3 dana u nedelji), regulisanje telesne mase , uvođenje pravilnih navika u ishrani (što uključuje voće, povrće, integralne žitarice, orašaste plodove, pasulj, ribu, mahunarke i ostale izvore zdravih proteina). Po potrebi se uvode i određeni lekovi, gde osnovu terapije čine različiti oblici metformina.
Član HM tima
Dr Aleksandar Babić
Specijalista ginekologije i akušerstva
