Plodova voda

Plodova voda

Plodova voda predstavlja tečnost kompleksnog sastava koja ispunjava šupljinu materice, okružuje bebu i ima značajnu ulogu u njenom razvoju tokom trudnoće. Odgovarajuća količina i sastav su od velikog značaja za donošenje na svet zdrave i pravilno razvijene bebe. Njene osnovne uloge bi ukratko bile: zaštita od spoljnih fizičkih uticaja i traume, sprečava kompresiju pupčane vrpce kroz koju protiče vitalni krvotok za bebu, omogućava regulaciju telesne temperature bebe, sadrži zaštitna antitela i faktore protiv infekcije, omogućava pravilan razvoj respiratornog i digestivnog sistema, mišića i kostiju, ekstremiteta itd.

Health Medic
blog

Na početku trudnoće za stvaranje plodove vode od značaja je prolazak vode i drugih malih molekula kroz amnionsku membranu, krvne sudove posteljice i preko kože bebe. Između 8. i 11. nedelje trudnoće pa nadalje počinje stvaranja urina u bubrezima bebe, koji dobija sve veći značaj za ravnotežu stvaranja i održavanja normalne količine plodove vode.

U kasnijoj trudnoći značajan je odnos i ravnoteža nekoliko faktora: sa jedne strane je to stvaranje plodove vode izlučivanjem urina bebe i lučenjem tečnosti iz bebinih pluća, a sa druge strane resorpcija plodove vode gutanjem bebe i resorpcija tečnosti preko krvnih sudova na površini posteljice i malim delom resorpcija preko amnionske membrane.

Dva osnovna poremećaja u stvaranju plodove vode mogu se definisati kao:

  • smanjeno stvaranje plodove vode, ili oligohidramnion
  • povećano stvaranje plodove vode, ili polihidramnion

Oligohidramnion može biti posledica pukotine na amnionskoj membrani odakle otiče plodova voda, može se javiti kod nekih anomalija bebe (npr. poremećaja razvoja bubrega), poremećaja posteljice, hroničnih bolesti trudnice (hipertenzija, preeklampsija, imunološke bolesti i sl.), kod blizanačkih trudnoće, trudnoća kod kojih prođe termin porođaja, a mogući su i nepoznati uzroci. U svemu je bitno vreme pojave smanjenja količine plodove vode. Ako se ono ranije javi, češće su i veće negativne posledice na rast i razvoj bebe. U kasnijem periodu smanjena količina plodove vode može dovesti do usporenog rasta i razvoja bebe, otežanog porođaja, ili ranijeg izazivanja porođaja, koji se češće završava carskim rezom.

Polihidramnion može nastati kao rezultat strukturnih, ili genetskih anomalija bebe, kod neregulisanog dijabetesa trudnice, nekih infekcija (citomegalovirus, toksoplazma, sifilis i dr.), blizanačkih trudnoća, inkompatibilne krvne grupe trudnice i partnera, a može takođe biti nepoznatog i benignog uzroka, posebno ako se radi o blagom polihidramnionu.

Osnovni način utvrđivanja postojanja poremećaja količine plodove vode je svakako ultrazvučni pregled, gde se ili posmatraju četiri periferna kvadranta materice gde se nalaze tzv. džepovi plodove vode čije se vertikalne mere sabiraju (tako se dobija AFI indeks), ili se posmatra pojedinačni najveći vertikalni džep. Na osnovu dobijenih mera procenjuje se nalaz i u slučaju oligo-, ili polihidramniona određuje dalje praćenje i dijagnostika.

 

 

Član HM tima
Dr Aleksandar Babić
Specijalista ginekologije i akušerstva

Povezane teme:

Smanjena funkcija štitne žlezde – šta se dešava?

Šta se dešava kada je smanjena funkcija štitne žlezde,a šta kada je povećana? Više puta smo pominjali štitnu žlezdu,njen značaj ,ulogu i funkciju u organizmu. Ovaj put pišemo o najčešćim poremećajima rada štitnjače.

Stres i štitna žlezda

Štitna žlezda reaguje na stres nemušto i neprepoznatljivo. Simptomi se
razvijaju postepeno, te su signali koje ona šalje vrlo suptilni.