021 301 304 3 info@healthmedic.rs

Šta (ne)raditi kad stigne loš PAPA nalaz?

Šta (ne)raditi kad stigne loš PAPA nalaz?
Tekstova na ovu temu je puno, ali ovaj se odnosi na neka moja lična iskustva iz ordinacije, sa ženama koje su se nakon preventivnog pregleda javile sa nalazom PAPA koji nije uredan.

Svakako da nije prijatno kada stigne loš rezultat i prirodno je da svako želi što pre da dođe do tačne dijagnoze i tretmana.

Dve česte, nazovimo ih greške, koje sam primetio da pacijentkinje čine u ovoj situaciji su:
1) pretraživanje interneta i foruma bez/pre konsultacije lekara (takozvano “guglanje”) i
2) odlazak odmah kod drugog lekara radi provere PAPA brisa.

Obe mogu da izazovu sasvim suprotne efekte. U prvom slučaju se uglavnom javlja efekat panike, a u drugom često efekat lažne sigurnosti.
Naime, na internetu se mogu naći različiti tekstovi na temu „lošeg PAPA nalaza“, koji mogu biti i u vidu poluinformacija, pri čemu se pacijentkinje prirodno najviše uspaniče na pomen pojma „karcinom“. Više puta sam imao iskustvo da se žena uplašena, bez dodatnih informacija vraća u ordinaciju ubeđena da ima tumor. Međutim, loš PAPA nalaz ne znači automatski malignitet, kao što ni uredan PAPA nalaz nije garancija da ne postoje neke promene na grliću. Zašto je tako? Prilikom uzimanja PAPA brisa uzima se jedan uzorak sa spoljnog dela grlića, jedan iz cervikalnog kanala. Pri tome se skinu ćelije površinskog sloja epitela i pravi se razmaz. To su ćelije koje citologu daju informaciju za očitavanje nalaza. Ako znamo da displastične promene u epitelu prvo zahvataju donju trećinu epitela uz bazalnu membranu i da je površina grlića znatno veća od veličine špatule, četkice ili štapića kojim se uzima bris – lako je zamisliti zbog čega se može desiti da se pojedine displastične ćelije ne nađu u uzorku koji dalje pregleda citolog.
Zbog toga treba znati da je PAPA skrining metoda kojom se prvo postavlja sumnja na neku promenu na grliću, koju dalje treba ispitati, te da nije dijagnostička metoda.
Dodatna metoda pregleda je kolposkopija, pri čemu se pod uvećanjem detaljnije mogu, odredjenim postupkom vizualizacije, uočiti određene zone izmenjenog epitela.
Međutim, prava dijagnoza stepena promene se postavlja tek patohistološkim (PH) pregledom, tj. biopsijom grlića, kojom patolog pregleda celu debljinu epitela i tačno se može izjasniti o stepenu promene. Od tačne dijagnoze zavisi dalji tretman.
Iz prethodno iznetog dolazi se i do odgovora zašto ne treba odmah “odjuriti” drugom ginekologu radi provere nalaza? Jednostavno – epitelu grlića je potrebno neko vrema za oporavak. Kod neadekvatno uzetog uzorka, preporuka je ponavljanje nalaza tek za 6-8 nedelja. Ukoliko su pri prvom uzorkovanju skinute površinske ćelije epitela, među kojima je bilo i onih zbog kojih je nalaz PAPA loš, prilikom bliskog ponavljanja PAPA testa (npr. za par dana) nema takvih ćelija na površini grlića, te često posle stigne lažno uredan nalaz, kada pacijentkinja dobije lažnu sigurnost da je sve u redu i zbog toga preskoči dalje potrebne analize.

U zaključku možemo reći da je svaki neuredan PAPA nalaz stanje koje treba dodatno ispitati i postaviti tačnu dijagnozu. Tu je glavna uloga nas ginekologa u daljoj dijagnostici, ali i u pravilnoj komunikaciji sa pacijentkinjom, kako bi ona dobila pravu informaciju na pravi način. Na nama je da pacijentkinju smirimo, objasnimo kakav je nalaz, damo jasne smernice šta dalje treba činiti, koja terapija dolazi u obzir.
Važno je uvažiti ženinu zabrinutost i strah, kao i želju da postavlja pitanja u vezi svog zdravstvenog stanja.

Za HM blog piše
Dr Babić Aleksandar
Specijalista ginekologije i akušerstva

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

Usled vanrednih okolnosti izazvanih virusom COVID – 19 ,a prateći preporuke Ministarstva i Vlade RS, usvojili smo predložene mere u cilju suzbijanja virusa,kako bismo zaštitili naše pacijente kao i zaposlene, nastavljajući sa redovnim radom:
  • Mole se pacijenti da dolaze bez pratnje kako se ne bi stvarale gužve.
  • Ukoliko ste prehlađeni, molimo da odložite pregled
  • Svi pacijenti stariji od 65 godina mogu da dođu na prvi pregled samo ukoliko je neophodno, rutinske kontrole molimo da odložite
  • Sve predložene mere koje se odnose na higijenu su preduzete, dezinfikujemo i provetravamo sve prostorije Poliklinike posle svakog pacijenta
  • Pri zakazivanju pregleda, potrebno je navesti i dodatne informacije vezane za bolest pacijenta, ukoliko ih ima
  • Mole se imunodeficijentne osobe da ne dolaze na redovne kontrolne preglede
  • Molimo da održavate razdaljinu između sagovornika od 2 metra
  • Svaki pacijent ima  mogućnost pranja ruku sapunom i dezinfekcionim sredstvom
Radno vreme poliklinike je od 08:00 do 15:00