Visok pritisak u trudnoći spada među češće komplikacije trudnoće i može se javiti u 5-10% slučajeva. Postoje 4 tipa hipertenzivnih poremećaja u trudnoći u zavisnosti od toga da li je visok pritisak već postojao, ili se razvio u trudnoći:
- Gestacijska hipertenzija. Postoji kada se visok pritisak javi nakon 20 nedelja trudnoće. U tom slučaju nema porasta proteina u urinu, ili drugih znakova oštećenja organa. U nekontrolisanim slučajevima može doći do daljeg pogoršanja sa razvojem preeklampsije.
- Hronična hipertenzija. U ovom slučaju visok pritisak je postojao i pre trudnoće, ili je počeo pre 20 nedelja trudnoće, ali često zbog odsustva simptoma se teže odredi kad je nastao.
- Hronična hipertenzija sa superponiranom preeklampsijom. U ovom slučaju postoji hronična hipertenzija, koja se u trudnoći dalje pogoršava, sa pojavom proteina u urinu i drugih hipertenzivnih komplikacija.
- Preeklampsija. Najčešće se javlja kod visokog pritiska koji nastaje posle 20 nedelja trudnoće i povezana je sa znacima oštećenja raznih organskih sistema uključujući bubrege, jetru, krv, mozak. Nelečena preeklampsija može dovesti do ozbiljnih komplikacija i kod majke i kod bebe. Danas se zna da preeklampsija može postojati i bez prisustva proteina u urinu.
Jedna od podela stadijuma hipertenzije je sledeća:
- Povišen krvni pritisak – kada je sistolni pritisak između 120 i 129 mm Hg, a dijastolni ostaje ispod 80 mm Hg.
- Stadijum 1 hipertenzije – kada je sistolni pritisak između 130 i 139 mm Hg, ili dijastolni između 80 i 89 mm Hg.
- Stadijum 2 hipertenzije – kada je sistolni pritisk 140 mm Hg, ili više, ili dijastolni pritisak 90 mm Hg, ili više.
Nakon 20 nedelja trudnoće ukoliko su vrednosti pritiska preko 140/90 mm Hg, evidentirane 2 ili više puta u razmaku od 4h ili više, bez drugih organskih oštećenja— može se postaviti dijagnoza gestacijske hipertenzije.
Visok pritisak može izazvati različite poremećaje kako kod trudnice tako i kod bebe:
- Smanjenje protoka krvi ka posteljici – kada zbog manjeg priliva kiseonika i hranljivih materija dolazi do sporijeg rasta i razvoja bebe, male težine bebe na porođaju, ili do prevremenog porođaja.
- Prevremeni porođaj – nekad je neophodan da bi se sprečile komplikacije opasne po zdravlje i život trudnice. Sa druge strane nezrelost ploda predstavlja rizik za poremećaj funkcije respiratornog sistema bebe, infekcije i druge komplikacije.
- Abrupciju posteljice. Pod dejstvom visokog pritiska može doći do odvajanja posteljice od unutrašnjeg zida materice, što može dovesti do obilnog krvarenja, koje može biti opasno i za majku i za bebu.
- Intrauterinu smrt bebe
Oštećenja različitih organa trudnice. Neadekvatno kontrolisana hipertenzija u trudnoći može dovesti do oštećenja mozga, pluća, srca, bubrega, jetre i drugih vitalnih organa. - Rizik za kasnija kardiovaskularna oboljenja. Trudnice sa hipertenzijom i preeklampsijom u trudnoći imaju povećan rizik za razvoj kardiovaskularnih oboljenja i komplikacija u kasnijem životu.
Da bi se tokom trudnoće stekao uvid u stanje krvnog pritiska i blagovremeno otkrile povišene vrednosti neophodna su redovna merenje tokom kontrolnih poseta lekaru.
Pored visokog pritiska , drugi simptomi i znaci preeklamsije koji se mogu javiti uključuju: porast proteina u mokraći, glavobolje, poremećaj vida, osetljivost na svetlost, bol u gornjem delu trbuha, ispod rebara, mučnina i povraćanje, smanjenje broja trombocita u krvi, kratak dah i dr.
Iznenadni izraženi otoci, naročito u predelu lica i šaka, mogu ukazati na razvoj preeklampsije. Ali pošto se javljaju i u normalnim trudnoćama nisu pouzdani znaci preeklampsije.
Kada se utvrdi povišen pritisak u trudnoći, lekar po potrebi uključuje odgovarajuću terapiju. Pojedini lekovi koji se koriste kod opšte populacije u terapiji visokog pritiska se ne mogu koristiti u trudnoći, kao npr. ACE inhibitori, blokatori angiotenzin II receptora, blokatori renina.
Najčešće se u početku terapije koristi lek metildopa, koji se individualno dozira prema svakoj trudnici i njenim vrednostima pritiska. Po potrebi se uvodi i dodatna terapija. Redovno uzimanje terapije je veoma značajno, kao i redovno kontrolisanje i beleženje vrednosti pritiska tokom terapije, radi eventualne korekcije. U slučaju uporne hipertenzije, mogu se uključiti i drugi lekovi, a po potrebi trudnica se hospitalizuje radi infuzione terapije, kontinuiranog praćenja njenog stanja i stanja bebe.
Pored lekova od značaja za prevenciju razvoja hipertenzije, ili kao dodatni faktor pomoći tokom terapije može biti odgovarajući higijensko-dijetetski režim, regulisanje telesne težine trudnice od samog početka trudnoće, kontrola količine i vrste namirnica koje se unose. Namirnice ne treba da sadrže previše kalorija, masti, ugljenih hidrata i šećera. Dobar izbor su obroci od svežeg voća i povrća, žitrarica, ribe (ali uz oprez, jer pojedine vrste kao što su brancin i sabljarka mogu imati veću količinu žive). Treba izbegavati koliko je moguće unos prerađene hrane sa visokim sadržajem natrijuma, koji dovodi do zadržavanja vode u organizmu.
Priprema za trudnoću ukoliko već postoji hronična hipertenzija
U ovom slučaju može biti korisno savetovanje pre same trudnoće sa specijalistom koji kontroliše terapiju za pritisak (internistom i/ili kardiologom), radi procene da li je trenutna terapija adekvatna, kao i da bi se razmotrile promene u terapiji ukoliko se ostvari trudnoća. Ukoliko je hipertenzija udružena sa gojaznošću, od koristi može biti savetovanje sa nutricionistom i druge mere za regulaciju telesne težine pre trudnoće.
Tokom same trudnoće neophodne su redovne kontrole kod svih trudnica, sa redovnim merenjem pritiska, laboratorijskim analizama krvi I mokraće. U slučaju pojave hipertenzije kontrole po potrebi mogu biti i češće. Stanje bebe se kontroliše ultrazvučnim pregledima, praćenjem rada srca na CTG, a trudnica se može uputiti da sama prati učestalost pokreta bebe.
Smanjenje rizika
Ukratko, svaka trudnica sa povišenim pritiskom može povoljno da utiče na smanjenje rizika od razvoja komplikacija tako što će:
- Redovno odlaziti na zakazane kontrole.
- Uzimati terapiju kako je propisano, tj. ne preskakati određene doze leka, ili ih samostalno korigovati.
- U skladu sa mogućnostima biti fizički aktivna
- Pridržavati se određene dijete
- Izbegavati štetne oblike ponašanja: ostaviti pušenje, alkohol, nedozvoljene lekove, smanjiti stres
Način porođaja
U nekim slučajevima rizici za trudnicu i plod mogu biti takvi da se porođaj izaziva pre samog termina da bi se izbegle komplikacije. Vreme izazivanja porođaja zavisi od uspešnosti kontrole krvnog pritiska, da li postoje oštećenja pojdinih organa, kao i da li kod bebe postoje neke komplikacije, kao što je zastoj u rastu.
U slučaju hitnosti porođaj se može završiti carskim rezom.
Nakon porođaja, koji je u suštini najbolja terapija za povišen pritisak u trudnoći, kod većine žena doći će do regulisanja vrednosti pritiska. Kod nekih žena hipertenzija može ostati hroničan problem, koji će zahtevati dalje praćenje i terapiju odgovarajućeg specijaliste i u kasnijem periodu.
Dr Babić Aleksandar
Specijalista ginekologije i akušerstva
