Smanjena funkcija štitne žlezde – šta se dešava?

Šta se dešava kada je smanjena funkcija štitne žlezde,a šta kada je povećana?

Više puta smo pominjali štitnu žlezdu,njen značaj ,ulogu i funkciju u organizmu. Ovaj put pišemo o najčešćim poremećajima rada štitnjače.

Health Medic
blog

Smanjena funkcija štitne žlezde – šta se dešava?

 

Štitna žlezda svojim neprekidnim radom diriguje svim našim organima i svim našim funkcijama.

U slučaju oslabljenog rada štitne žlezde, naš metabolizam je usporen, što podrazumeva porast telesne mase uz paradoksalno slab apetit, nadutost stomaka i zatvor. Prisutno je brzo zamaranje, pospanost, stalni osećaj hladnoće, otežano disanje, povremeni gubitak daha, osećaj pritiska u vratu i promuklost. Srčani ritam je usporen, kretanje postaje otežano, sa povremenim bolnim i neprijatnim grčevima u mišićima. Koža je suva, hladna, perutava, lice je bledo, testasto i otečeno, nokti su lomljivi. Poseban problem stvaraju zaboravnost, bezvoljnost, slabija koncentracija, neraspoloženje i blaga depresija, kao i smanjen libido, a može se razviti i anemija.

Dakle, kada štitna žlezda uspori svoj rad, uspori i naše srce, naše kretanje i naše misli, zločesto nam dodaje kilograme, ulenji creva i pretvara nas u pogrbljenog, proćelavog namćora, velikog stomaka, tromog hoda, hrapavog glasa, letargičnog raspoloženja, zaboravnog i nesposobnog da bilo šta radi i bilo čemu da se raduje.

Kod žena smanjena funkcija štitne žlezde dovodi do poremećaja menstrualnog ciklusa, smanjene plodnosti i sklonosti spontanim pobačajima, te se kao priprema za trudnoću preporučuje kontrola hormona štitne žlezde. Kod žena u menopauzi smanjena funkcija štitne žlezde donosi simptome koji se javljaju svakako i zbog same menopauze (umor, promene raspoloženja, poremećaj sna, dobijanje na težini, anemija i visok nivo holesterola u krvi), ali svaka treća žena ne mora da krivi menopauzu za sve ove nelagode i ozbiljne simptome, nego rešenje za svoje probleme dobije nakon ispitivanja štitne žlezde.

Kod sumnje na bolesti štitne žlezde potrebno je reagovati pre nego što se svi simptomi i poremećaji razviju i izobliče naše telo i duh. Pregledi su jednostavni i podrazumevaju analizu krvi i ultrazvučni pregled štitne žlezde.

Povećana funkcija štitne žlezde – šta se dešava?

Povećana funkcija štitne žlezde podrazumeva njeno uvećanje, ubrzan rad i produkciju veće količine tiroidnih hormona, te nam tako „razjarena“ štitna žlezda donosi: gubitak u težini, uz očuvan ili čak nelogično povećan apetit, umor, slabost mišića, pojačano znojenje i stalni, prekomerni osećaj toplote, ili nepodnošenje topote. Koža je topla i vlažna, javljaju se otoci, kosa je tanka i lomljiva, mišići podrhtavaju (javlja se tremor). Prisutni su ubrzan srčani ritam, osećaj lupanja i preskakanja srca, osećaj gušenja pri naporu, kao i nesanica, razdražljivost i emocionalna napetost, a kod žena poremećaj menstrualnog ciklusa.

U ovom slučaju nas naša štitna žlezda pretvara u osobu sličnu nekom filmskom, ljutitom i večito nezadovoljnom šefu, velikog stomaka, raskolačenih očiju, oznojanog čela, zajapurenog lica i isprekidanog daha.

Osobe sa ovim simptomima misle da su konstantno u predinfarktnom stanju, te kreću u beznadežnu misiju rešavanja brojnih tegoba kod kozmetičara, nutricioniste, psihologa, kardiologa, a jednostavano rešenje se obično pronalazi nakon ispitivanja štitne žlezde, analizom hormona (iz krvi) i ultrazvučnim pregledom štitne žlezde.

Povezane teme:

Stres i štitna žlezda

Štitna žlezda reaguje na stres nemušto i neprepoznatljivo. Simptomi se
razvijaju postepeno, te su signali koje ona šalje vrlo suptilni.