Objasnite im jasno

Iako je očigledno, prvi korak je prenošenje informacija mališanima. Međutim, vi kao roditelj ili morate biti svesni pouzdanih izvora i ne smete lagati o vestima. Od ovog trenutka deci mora biti jasno objašnjeno šta se dešava. Govorite u skladu sa njihovim godinama i razumevanjem bez suvišnih informacija. Najmlađi još uvek nisu stekli dovoljno mentalnih alata za razumevanje nekih koncepata, poput pandemije, ekonomskih problema ili biološkog rizika. Takođe, imajte na umu da razgovor sa desetogodišnjakom nije isti kao sa trogodišnjakom. Pokušajte, na primer, da pričate malo o tome kako je nastao korona virus, i iz teorije da je nastao od male životinje, šišmiša, čak i da su ga stvorili loši ljudi, kao da je priča. Na kraju, ono što morate učiniti je da ih naterate da shvate da postoji nova, vrlo mala buba koju ne možete da vidite, ali ona može da razboli ljude. I da se prenosi sa osobe na čoveku putem kijanja i kašlja ili stvari gde je pala. A da biste to izbegli, ne smete imati kontakt.

Zaštitite ih

Jasno govoriti ne znači da deca o tome treba da znaju sve. Moraju biti zaštićeni od informacija koje još ne mogu da obrade. Iz tog razloga, vodič Unicefa preporučuje izbegavanje gledanja ili slušanja senzacionalnih vesti. Nemojte ih ni uključiti u razgovore odraslih o situaciji, posebno ako su grozni ili uključuju šale i dvostruka značenja. Čak i ako im se direktno ne obraćate, oni znaju o čemu pričamo i izvode svoje zaključke.

Naučite ih da vode računa o sebi

Baš kao što se morate brinuti o njihovom mentalnom zdravlju, takođe je neophodno da oni znaju kako da se spreče od moguće zaraze i kako da pomognu drugima da je ne šire. Upoznajte se sa pravilnim pranjem ruku sapunom i vodom, pored nanošenja antibakterijskog gela. Započnite sa omiljenom pesmom. Pored toga, naučite ih da budu sposobni da sami preduzmu higijenske mere kako bi zaštitili druge od kijanja ili kašlja, kao i upotrebu salveta ili maramica.

Slušajte ih

Deca mogu reagovati na različite načine na stres. Neki žele da budu stalno sa roditeljima, drugi će biti povučeniji, ljuti ili nervozni, sve će zavisiti od njihovog karaktera.Ako je se dete drugačije ponaša, preporuka je da se češće udovoljava njegovoim zahtevima za negom. Ne postupajte prema njima ravnodušno, upamtite da su isto toliko zbunjeni kao vi ili čak više. Morate ih razumeti, saslušati i uzimati u obzir njihove brige.

Strah je normalan

Deca najbolje uče iz primera, te se ovde posebno naglašava važnost da budete mirni. Ali, recite im i da je „strah ljudski i da to nije nešto što ne bi trebalo da osećaju”. Potpuno je u redu plašiti se, strah ima funkciju predostrožnosti, odnosno kada osetimo to osećanje onda vodimo računa o sebi. Nema koristi da im kažemo da se ne plaše, korisnije je to shvatiti kao prirodan osećaj koji svi doživljavamo i u redu je osećati se upašeno.

Nove rutine, raspored i porodica

Za decu i odrasle je neophodno da se održe određene dnevne navike. Na primer, presvlačenje pidžame nakon buđenja, odvojenog obroka, provođenja vremena za učenje i podsećanje na to da NIJE RASPUST! S druge strane, rekreativne aktivnosti ne treba zanemariti, posebno sada kada ste više vremena zajedno i kao porodica. Radite stvari zajedno: kutija iznenađenja, biljke klice, društvene igre, vežbanje, spremanje, kuvanje, jer, važno je da živite zajedno. Takođe možete organizovati kalendar sa individualnim i specifičnim zadacima za decu. To je upravo ono što rade u školi, tako da bi trebali da znaju da moraju raditi isto, ali kod kuće.

Član HM tima
Vanja Kurjakov
Specijalista pedijatar