Starenje je biološki mehanizam, koji se najvećim delom odvija usled genetski programiranih fizioloških promena, hormonskog disbalansa, spoljnih uticaja koji ubrzavaju degenerativne procese (sunce-UV), nezdravih navika (pušenje), stresa itd. Postoji hronološka, biološka, psihološka i vidljiva starost, ona koju naše telo i koža lica poručuju drugima.Vreme i način starenja, razlikuje se od osobe do osobe. Ritam i nj. pravila donekle poznajemo, pa možemo intervenisati kako bi ga usporili.
Proces starenja kože lica počinje mikroskopskim promenama, oštećenjima na ćelijskom nivou, koje se ne mogu uočiti na površini kože. Prvi tragovi na licu pojavljuju se u vidu sitnih ekspresivnih bora. Vremenom se te mimične bore produbljuju, ostaju i nakon opuštanja mišića kao memorijske bore. Koža postepeno gubi sposobnost nadoknađivanja vlage, jer se smanjuje nivo hijalurona u njoj. Ako je koža zaštićena,stimulisana, nahranjena, prave bore se ne pojavljuju sve do četrdesete, kada nezavisno od spoljnjih uticaja počinje da se opušta i gubi čvrstinu i elastičnost. Ove promene su rezultat smanjene proizvodnje kolagena i elastina. Redukuje se i količina masnih ćelija koje se nalaze ispod kože. Pod uticajem zemljine teže, na koži počinju da se stvaraju gravitacione bore. Posle 50-te godine biološki časovnik vidno usporava. Usled hormonskog disbalansa, smanjuju se debljina i kvalitet kože. S godinama lokalni imunološki sistem biva kompromitovan što umanjuje njenu sposobnost odbrane od spoljnjih uticaja, trauma, dermatoloških promena, infektivnih agenasa, negativnih uticaja duvanskog dima…
Za svaku životnu dob i stanje kože postoje tretmani koji će ublažiti i usporiti simptome starenja, ali njihov uspeh ne zavisi samo od znanja i veštine lekara, kvaliteta preparata, već i od samog pacijenta i njihove spremnosti da se liše nekih loših navika.
Na samom vrhu ove liste je pušenje, koje itekako favorizuje procese starenja. Što je duži „pušački staž“, to je šteta veća. Udisanjem duvanskog dima, koži se ne doprema dovoljna koncentracija kiseonika, već ugljen monoksid i mnogobrojni štetna jedinjenja nastala sagorevanjem duvana. Opada koncentracija kiseonika u tkivu, sužavaju se mali krvni sudovi, smanjena je razmena materija na ćelijskom nivou, oskudna je ishrana tkiva, ćelije kože gube vlagu usled destrukcije molekula prirodnog hijalurona međućelijskog matriksa i skraćuje se njihov životni vek. Duvanski dim (Pušenje) je poznati kradljivac antioksidanasa, oduzima koži preko potreban vitamin C, neophodan za sintezu kolagena. U koži višegodišnjih pušača takve promene dovode do oštećanja tkiva, smanjene produkcija elementarnih kolagenih i elastičnih vlakana, postojeća vlakna degenerišu i pucaju, smanjuje se lokalni imunitet i sposobnost regeneracije kože. Pušenje značajno umanjuje efekat većine bazičnih estetskih procedura čiji je cilj biorevitalizacija i bioregeneracija tkiva (mezoterapija,PRP- krvna plazma). Uspeh i održavanje postignutih rezultata pomenutih i mnogo složenijih estetskih zahvata u mnogome zavisi od oksigenacije tkiva, antioksidativnog statusa, prokrvljenosti i lokalnog imuniteta, što je kod kod pušača na nezavidnom nivou. Zato bi za maksimalne rezultate anti-ejdžing tretmana, idealno bilo da pušači koji žele ostati „mladoliki“ jednostavno prestanu da puše. U svakodnevnoj praksi, međutim, susrećemo sa velikim brojem pacijenata koji to ne žele, ili nisu u stanju tek tako da se otrgnu nikotinskoj zavisnosti. Njima bi mogli predložiti, da bar pređu na alternative u vidu proizvoda koji zagrevaju, a ne sagorevaju duvan, sa kojima je moguće kožu sačuvati od štetnog dejstva slobodnih radikala duvanskog dima.
Sunce dovodi do FOTOSTARENJA tj . karakterističnih promena na koži, uzrokovanih hroničnim delovanjem UV zraka. Koža ima sposobnost kumulativnog nakupljanja oštećenja tokom dugog niza godina (koža pamti). Neželjene posledice su bledožućkasta boja kože ,suvoća, smanjena vlažnost i elasticitet, oštećenje potkožnog vezivnog tkiva, ranija pojava bora, dubokih brazdi , grubost, starački izgled, proširenje kapilara, nastank hiperpigmentacija i pega… neretko hiperkeratoze i Ca kože. Izbegavanje izlaganja suncu je temelj prevencije kožnih oštećenja i starenja kože. UVA sunčevim zracima pripisuje se favorizovanje procesa starenja. UVB zraci, značajni su u sintezi vit. D iz provitamina ali isto tako su odgovorni za opekotine. Blagodeti sunca, trebalo bi koristiti dok je rano jutarnje ili kasno popodnevno, blago, a maksimalno izbegavati kada je u zenitu. Aktivno izlaganje suncu ne podrazumeva samo sunčanje na plaži, već svakodnevno izlaganje kože štetnim UV zracima i u gradskim uslovima, kada toga i nismo svesni. Na sunce ne bi smeli „izaći“, bez vrlo visokog zaštitnog faktora (30-50), zaštitnog šešira, naočara, marama itd. Alternativa izlaganjua suncu ne postoji. Solarijumi su isto toliko štetni i ozloglašeni za fotostarenje i rak kože i ne treba ih koristiti.
Nikada nije suviše kasno da počnete da vodite brigu o vašoj koži, da je negujete i štitite, kako bi ona izgledala zdravo i kako biste usporili i odložili proces starenja. Nije kasno ni da prestanete sa lošim navikama ili ih, ako baš ne mozete, zamenite manje štetnim alternativama.
Mr sci.dr Ivana Eskić
Član HM tima.
