Za sve zabrinute roditelje treba da naglasimo da ovaj proces adaptacije na vrtić, koliko god bio mučan, ne ostavlja psihičke ili zdravstvene posledice na razvoj deteta.
ŠTA MOŽE OTEŽATI ODVAJANJE?
Premda uvek mislimo da je dete u prvom planu, roditelj svojim stavom često može da oteža odvajanje.
Evo nekoliko najčešćih grešaka roditelja prilikom odvajanja od deteta:
-Uplakan i nesiguran roditelj
-Roditelj koji se ne oprosti od deteta, već prosto izbegne
-Roditelj koji od deteta traži dopuštenje za odlazak (“Mogu li sada otići?”, “Reci mi kada da odem”…)
-Roditelj koji se dugo zadržava na vratima sobe i/ili stalno viri kroz prozor…
Trenutak rastanka je krizni trenutak. Deca u svojim ponašanjima pokazuju tendenciju kopiranja osećaja roditelja, pa će dete koje oseća nepoverenje i nesigurnost roditelja i samo biti nesigurno i nepoverljivo.
Ipak, za utehu, treba naglasiti da se većina dece, nakon što roditelji odu, umiri i zaigra.
PRVI DANI
Prvih dana boravka u vrtiću dete može da ispolji sledeća ponašanja:
-oštro protestuje
-svoju bespomoćnost izražava pasivnošću i tužnim plačem
-odbija kontakt sa vaspitačima ili je potpuno orjentisano ka njima
-odbija hranu ili slabo jede
-čvrsto drži svoju dudu, flašicu, igračku koju je ponelo od kuće
-spava kratko i nemirno ili uopšte ne spava
-vrišti
-agresivno je prema drugoj deci, vaspitačima, igračkama…
Ove reakcije se u većoj ili manjoj meri očekuju i prolaze u zavisnosti od roditelja, pripreme deteta za vrtić, a i samog karaktera deteta.
PRIPREMA I STAV
Starijem detetu ne treba pretiti polaskom u vrtić (tamo će morati da sluša, da sve pojede, da spava, itd.). Detetu se može objasniti da je vrtić njegov posao, kao što i roditelj ima svoj posao. Nemojte detetu govoriti da ćete se brzo vratiti, a kad dođete po dete u vrtić ne gnjavite ga sa vrata pitanjima “Šta ste tamo radili?”
Pre samog polaska u vrtić dete upoznajte sa vaspitačem. Poželjno je i da dete odvedete ranije da vidi kako se deca igraju u dvorištu vrtića. Sa vaspitačem uspostavite komunikaciju, obavestite ga o nekim značajnim navikama deteta, hroničnim bolestima, nepodošenju neke hrane i sl.
Svima je u cilju da taj prelomni događaj u životu deteta prođe što bezbolnije i tako pruži detetu i roditeljima, iskustvo sa kojim će i dalje u životu sa više sigurnosti prelaziti iz jednog u drugo razdoblje života. Nakon vrtića tu je polazak u školu, eventualna promena mesta stanovanja, pa pubertet i sve promene koje život nosi.
Specijalista pedijatar
dr Bašić Sonja
