U nekim slučajevima roditelji su obučeni od strane pedijatra kako da postupaju u slučaju povišene temperature ili pogoršanja već postojeće bolesti, te da prolongiraju posetu lekaru recimo, u doba noći ili dok su u putu. Međutim, postoje i situacije kada samomedikacija, ili odabir lekova po nahođenju roditelja ili farmaceuta/ farmaceutskog tehničara, a bez prethodnog pregleda, može potencijalno ugroziti zdravlje. Potencijalni rizici ovakvih postupaka su: netačna dijagnostika i pogrešno tumačenje simptoma i znakova bolesti, kašnjenje u traženju saveta lekara kada je potrebno, retke, ali teške neželjene reakcije, opasne interakcije lekova, nepravilan način primene, neodgovarajuća doza , nepravilan izbor terapije, maskiranje težeg oboljenja.
Prednost današnjeg doba je dostupnost informacije u svakom momentu, no ono što je mana savremene tehnologije je nedostatak detaljnog pregleda i anamneze, koja nam vrlo često daje pravi uvid u stanje svakog deteta ponaosob.
Dete je individua za sebe, kao i svako od nas i tako mu treba i prići u svakoj epizodi bolesti. Dešava se da roditelji sami, vođeni iskustvom koje su stekli sa starijom decom, uvode i ukidaju terapiju “jer je tako bilo i sa starijim detetom”. Ovo je naročito opasno, jer se tako mogu maskirati kliničke slike koje ukazuju na neke ozbiljnije situacije kojima se treba posvetiti bez prethodnog davanja lekova. Međutim, ovakva iskustva mogu biti i korisna, jer se dešava da se baš neke bolesti pravovremeno i dijagnostikuju upravo “ jer je tako bilo i sa starijim detetom”.
Posebno tokom sezone gripa i u hladnim danima, možda će biti teško odrediti kada bi vaše bolesno dete trebalo da ostane kod kuće, a kada treba da poseti svog pedijatra. Roditelji uvek treba da traže stručni savet kada se tiče zdravlja njihovog deteta, ili ako imaju neka pitanja koja se ne odnose na zdravlje.
Jednostavan telefonski poziv medicinskoj sestri ili poseta lekaru može pomoći. Trebate tražiti medicinsku pomoć ukoliko se dešava sledeće:
+ Visoka temperatura koja ne reaguje na primenu antipretika.
+ Svi problemi sa disanjem, poput brzog, otežanog ili čujnog disanja.
+ Persistentni bol, kao što je bol u uhu, bol u grlu, teška glavobolja ili bol u stomaku.
+ Sekrecija iz oka koja je gusta, lepi kapke.
+ Često povraćanje ili dijareja, nemogućnost zadržavanja dovoljno tečnosti.
+ Povraćanje ili dijareja koja sadrži krv.
+Zategnut vrat, ekstremni nedostatak energije ili simptomi bolesti koji se pogoršavaju.
+ Izloženost zaraznoj bolesti, kao što je mononukleoza, grip, boginje ili ospa bilo kog uzroka, naročito kada je praćena povišenom temperaturom.
Član HM tima
Specijalista pedijatar
Dr Vanja Kurjakov.
