Policistični jajnici

Šta su policistični jajnici?

Jajnici su reproduktivne organi žena koji proizvode estrogen i progesteron – hormone koji regulišu menstrualni ciklus. Oni takođe proizvode i malu količinu muških hormona zvanih androgeni. Jajnici proizvode jajne ćelije koje se oslobađaju svakog meseca kao deo zdravog menstrualnog ciklusa koje treba da oplodi muška sperma. Oslobađanje jajne ćelije svakog meseca naziva se ovulacija.

Policistični jajnici su stanje u kome jajnici proizvode neobično visok nivo androgena, što negativno utiče na ovulaciju. Policistični jajnici su obično dvostruko veći od normalnih, napete sivobele površine ispod koje se u kori nalaze cistice veličine 5 do 15 mm. Policistična građa jajnika označava prisutvo više cističnih folikula u jajnicima, nastalih usled poremećaja rasta i razvoja folikula tj. jajne ćelije i izostanka ovulacije. Ovakav izgled jajnika fiziološki se javlja u pubertetu kada u prvim godinama posle prve menstruacije veliki broj menstrualnih ciklusa nije ovulatoran, zbog sazrevanja same hipotalamo-hipofizno-ovarijalna osovine ili skraćeno HPO osovine. Pokazano je da su amenoreja (izostanak menstruacije) i oligomenoreja (retke menstruacije) kod adolescenata često rezultat anovulacije (izostanka ovulacije) zbog nezrele HPO ose.

PCOS je stanje u kome jajnici počinju da prekomerno proizvode muške polne hormone, što dovodi do neravnoteže hormona i utiče na ovulaciju i dovodi do njenog izostanka. Kao rezultat toga osobe sa PCOS-om obično imaju retke, neredovne ili produžene menstruacije i problem sa začećem.

Dijagnostika i lečenje sindroma policističnih jajnika

Postavljanje dijagnoze vrši se na osnovu anamneze odnosno podataka koje daje sama pacijentkinja, kliničke slike, biohemijske analize hormona kao i ultrazvučne slike koja je karakteristična (naređane ciste na površini jajnika). Pristupi lečenju su različiti jer se kod žena razlikuju simptomi. Lečenje zavisi od simptoma, nalaza i želje pacijentkinje za decom. Glavne mere lečenja policističnih jajnika su smanjenje telesne težine, povećanje fizičke aktivnosti, prestanak pušenja, prestanak uzimanja alkohola, uzimanje lekova kao i operativno lečenje.

Medikamentozna terapija obuhvata upotrebu hormonske kontracepcijske tablete, analoga GnRH, hormona koji se oslobađa u mozgu (iz hipotalamusa) i deluje na izlučivanje hormona hipofize, lekova za kontrolu povećane telesne mase, kortikosteroida, lekova koji potiskuju efekte povišenog nivoa muških polnih hormona kao i lekova koji utiču na insulinsku rezistenciju. Operativno lečenje sindroma policističnih jajnika podrazumeva najčešće laparaskopsko uklanjanje ili resekciju dela jajnika ili takozvani drilling, kada se termoelektrodom u toku operacije spaljuje tkivo jajnika ubodima elektrode.

Koja god terapija se koristi, ona mora biti propisana od strane izabranog lekara, a njeni efekti posmatrani na redovnim ginekološkim kontrolama. Sasvim sigurno da je zdrav način života preduslov da sama terapija donose bolje rezultate.

Policistični jajnici – komplikacije

Brojne studije su otkrile da postoji veza između PCOS-a i drugih zdravstvenih problema.

Pokazano je da osobe sa PCOS-om češće imaju:

• Insulinsku rezistenciju/dijabetes tipa 2.Više od polovine žena sa PCOS-om imaće dijabetes ili predijabetes (intoleranciju na glukozu) pre 40. godine.
• Hipertenziju (visok krvni pritisak). Žene sa PCOS-om imaju 40% veći rizik da imaju visok krvni pritisak u poređenju sa ženama istog uzrasta bez PCOS-a, posebno ako su gojazne ili tokom trudnoće. Visok krvni pritisak je vodeći uzrok srčanih bolesti i moždanog udara.
• Dislipidemiju – poremećaji metabolizma lipida (holesterola i triglicerida). Žene sa PCOS pokazuju smanjeno uklanjanje ostataka koji izazivaju aterosklerozu, naizgled nezavisno od insulinske rezistencije/dijabetesa tipa 2.
• Visok holesterol. Žene sa PCOS često imaju nezdrav odnos dobrog i lošeg holesterol – viši nivo LDL (lošeg) holesterola i nizak nivo HDL (dobrog) holesterola. Visok holesterol povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara.
• Kardiovaskularne bolesti. Bolesti srca i krvnih sudova su 7 puta češće kod žena sa PCOS. Jedna studija ukazuje na dvostruko veći rizik od arterijske bolesti za žene sa PCOS u odnosu na žene bez PCOS, nezavisno od BMI.
• Apneja u snu (Engl. sleep apnea). Poremećaj spavanja sa trenutnim i ponovljenim zastojima u disanju koji prekidaju san. U težim slučajevima apneja može biti uzrok infarkta ili moždanog udara. Mnoge žene sa PCOS-om imaju prekomernu težinu ili gojaznost, što može izazvati apneju u snu. Apneja u snu povećava rizik od srčanih bolesti i dijabetesa.
• Hiperplazija endometrijuma i karcinom endometrijuma (rak unutrašnje sluzokože materice), usled prekomerne akumulacije sluzokože materice, a takođe i nedostatka progesterona, što rezultira produženom stimulacijom ćelija materice estrogenom. Nije jasno da li je ovaj rizik direktno posledica sindroma ili je povezan sa gojaznošću, insulinskom rezistencijom, dijabetesom i hiperandrogenizma – problemima koji su uobičajeni kod žena sa PCOS. Rizik za obolevanje od raka endometrijuma i jajnika je 2-3 puta veći u odnosu na žene bez PCOS i češće je potrebno odstranjenje materice (histerektomija).
• Depresija i anksioznost. Depresija i anksioznost su uobičajene kod žena sa PCOS.
  Pobačaj ili prevremeni porođaj.
• Nealkoholna bolest masna jetre („masna jetra“), posebno ako je prisutna gojaznost.
• Autoimuni tiroiditis.
• Nedostatak gvožđa, anemiju.

Neki simptomi kao što su neplodnost, gojaznost i neželjeni rast kose mogu dovesti do društvene stigme. Sve ovo može uticati na druge oblasti života kao što su porodica, odnosi, posao i uključenost u zajednicu.

Policistični jajnici – simptomi

Simptomi sindroma policističnih jajnika mogu se razlikovati od osobe do osobe. Mogu se menjati tokom vremena i često se javljaju bez jasnog okidača.

Koji su prvi znaci PCOS-a?

Pošto se simptomi mogu pripisati drugim uzrocima ili ostati neprimećeni, PCOS može ostati nedijagnostikovan neko vreme. Obično se dijagnoza PCOS-a može postaviti kada osetite najmanje dva od ova tri navedena simptoma:

• Nepravilne menstruacije (obilne, duge, povremene, nepredvidive ili odsutne). Ljudi sa PCOS-om obično imaju neredovne ili izostale menstruacije kao rezultat neovulacije. Retke menstruacije su čest znak PCOS-a. Na primer, možda imate manje od devet menstruacija godišnje sa više od 35 dana između menstruacija. Druge žene pate od nenormalno obilnih menstruacija.
• Policistični jajnici. Funkcija jajnika je izmenjena kod žena koje imaju PCOS. Dolazi do pojave većeg broja malih cisti na jajnicima. Višestruke ciste se mogu javiti na jednom ili oba jajnika. Vaši jajnici mogu biti uvećani i sadrže folikule ispunjene tečnošću koja okružuje jajne ćelije. Zbog visokog nivoa androgena, može da izostane ovulacija jer folikuli prestaju da se razvijaju već u preantralnoj fazi. Kao rezultat toga, jajnici možda neće pravilno funkcionisati.
  Višak androgena. Povišeni nivoi muških hormona mogu dovesti do fizičkih znakova, kao što su višak dlačica na licu i telu (hirzutizam), a povremeno i teške akne i muški tip ćelavosti.

Sindrom policističnih jajnika – faktori rizika

Predisponirajući faktori rizika koji doprinose razvoju sindroma policističnih jajnika uključuju:

• genetiku,
• način života/okruženje,
• neuroendokrine faktore,
• gojaznost

Genetika – Neke žene imaju veći rizik od razvoja PCOS-a zbog preovlađujućih gena. Nekoliko studija je ukazalo na specifične genske lokuse i alele koji igraju glavnu ulogu u identifikaciji fenotipa PCOS. Tačan gen koji je pogođen još nije identifikovan i neka najnovija istraživanja patogeneze ovog sindroma sugeriše da je to složen multigenski poremećaj. U svakom slučaju rizik da imate PCOS može biti (50%) veći ako imate majku, sestru ili tetku sa PCOS-om.

Faktori životne sredine, uključujući fizičku aktivnost, način života i ishranu, mogu značajno da variraju u zavisnosti od populacije i takođe značajno utiču na PCOS. Pored toga, faktori životne sredine uključuju i hemikalije i takozvane endokrine disruptore (glikotoksine, pesticide) koji ometaju rad endokrinog sistema i mogu da izazovu pojavu nove genske varijanse i poremećaj metaboličkih i reproduktivnih puteva, što sve može uticati na pojavu PCOS fenotipa i komplikacija koje ga prate. Endokrini disruptori su hemikalije koje ometaju ili blokiraju prirodne hormone ljudskog tela ili njihove metabolite. Neki od njih oponašaju ženske i muške polne hormone, izazivajući konfuziju u reproduktivnom sistemu. Često se nalaze u konzervisanoj hrani, sapunima i šminki. Najpoznatiji među njima su: dioksini, ftalati, pesticidi, glikol etri.

Izloženost povišenim nivoima androgena može da ometa nivoe drugih hormona i da utiče na proporciju luteinizirajućeg hormona (LH) i folikulostimulirajućeg hormona (FSH) (LH:FSH) što može da dovode do zastoja u formiranju folikula (nerazvijeni folikuli) i displazije. Takođe, postoje neki dokazi da izlaganje višim od tipičnih nivoa androgena i anti-Mullerovog hormona (AMH) u materici povećava rizik od razvoja PCOS-a u kasnijem životu.

Kada se govori o gojaznosti kao faktoru rizika za PCOS, treba istaći da gojazne žene koje imaju PCOS imaju i veći rizik od neželjenih ishoda za neka druga oboljenja, kao što su hipertenzija, insulinska rezistencija, metabolički sindrom i hiperplazija endometrijuma.

Neka skorašnja istraživanja ukazuju na to da PCOS može biti povezan sa hroničnom inflamacijom i da postoji veza inflamatornih medijatora sa anovulacijom i drugim simptomima PCOS. Istraživanja pokazuju da ljudi sa PCOS-om imaju vrstu dugotrajne (hronične) upale niskog stepena koja dovodi do toga da policistični jajnici proizvode androgene. To može dovesti do problema sa srcem i krvnim sudovima. Slično, izgleda da postoji veza između PCOS-a i povećanog nivoa oksidativnog stresa.