Kod ginekologa ne bi trebalo da se ide samo kada se pojavi problem. Svakih šest meseci, ili bar jednom godišnje preporučuje se kompletan, pre svega preventivni, ginekološki pregled. To je, naprosto, deo redovne zdravstvene kulture, a kad je reč o devojkama, neretko i mesto gde se mogu kvalitetno informisati o svemu što ih zanima. S tim u vezi, rešili smo da u nastavku teksta podelimo najčešće postavljena pitanja usmerena ka ginekolozima.

Kako izgleda i šta sve obuhvata ginekološki pregled?

Kao i svaki lekarski pregled, pregled ginekologa počinje razgovorom kojim se ginekolog informiše o podacima važnim za ginekološko stanje pacijentkinje. Sam pregled odvija se u više faza. Nakon pregleda spoljnih genitalija, radi se pregled u spekulumu i tom prilikom vrši se pregled vagine i grlića materice. Uzima se PAPA bris za citološki pregled i po potrebi bris za mikrobiološki pregled. Kolposkopski se pregleda sluzokoža vulve vagine i grlića. Bimanuelnim ginekološkim pregledom se palpiraju materica i jajnici. Nakon toga se pristupa ultrazvučnom pregledu organa u maloj karlici.

Kada bi trebalo prvi put otići kod ginekologa?

Prvi odlazak kod ginekologa ne mora da znači da će se tada obaviti i pregled. Ukoliko postoje problemi sa menstrualnim ciklusom kao što je duži izostanak, a naročito u slučaju učestalog krvarenja, to je najčešći razlog prvog dolaska. Bilo bi dobro da se svaka devojka pre stupanja u intimne odnose posavetuje sa ginekologom o kontracepciji. Tom prilikom može da dobije informacije o infekcijama, polno prenosivim bolestima i o načinima zaštite od njih. Lekar će je posavetovati i edukovati o onome šta je zanima i šta je značajno za njeno zdravlje.

Šta je PAPA test?

PAPA test je veoma važan deo ginekološkog pregleda, čiji je cilj što ranije otkrivanje prekanceroznih i kanceroznih stanja grlića materice. To je jednostavna i bezbolna metoda kojom se sa površine grlića i iz cervikalnog kanala uzima bris i od uzorka pravi citološki razmaz. U njemu se pod mikroskopom posmatraju ćelije, promene na njima, bilo da su posledica upale ili pak zloćudne. Rezultate pregleda citolog klasifikuje određenim grupama. Ukoliko se uz PA test istovremeno posmatra i epitel grlića pod instrumentom, koji ga uvećava – kolposkopom, onda je preciznost ranog otkrivanja promena veća. Kontrola PA brisa se obavezno preporučuje jednom godišnje.

Kada je žena plodna?

Da bi žena mogla da zatrudni, potrebna je ovulacija. Do ovulacije dolazi kad se jajna ćelija, koja sazreva u jajniku, odvoji i iz trbušne šupljine ulazi u jajovod gde se odvija oplodnja. Ukoliko je reč o nezaštićenom odnosu par dana pre i 24 sata nakon ovulacije može doći do trudnoće (obzirom na život jajne ćelije od 24 časa i spermatozoida od 72 časa). Kod većine žena, ovulacija se dešava od jedanaestog do dvadeset i prvog dana menstrualnog ciklusa. Opširnije o plodnim danima, pročitajte ovde.

Kako se prati ovulacija?

Plodne periode treba određivati za svaku ženu posebno, zbog manjeg ili većeg odstupanja u trajanju menstrualnog ciklusa, čija je srednja vrednost 28 dana (razmak između prvog dana menstruacije do prvog dana narednog ciklusa). Kalendarskom metodom ovulacija se izračunava kada se od prvog dana nastupajuće menstruacije oduzme 12 do 16 dana. Prepoznaje se i nizom promena na telu, koje su posledica delovanja hormona, kao što su bolovi u grudima, blagi bol u dnu trbuha, povećan libido, promena sekreta – povećana količina bistrog, veoma rastegljivog sekreta. Prati se i merenjem bazalne temperature, koja se poveća za 0,3 do 1 °C. Praćenje ovulacije je moguće i primenom ovulacijskih testova, koji se kupuju u apotekama, a zasnivaju se na detekciji merenja povećane količine LH hormona u urinu. Ovi testovi se koriste nekoliko dana sredinom ciklusa. Folikulometrija, označava termin koji objašnjava proces kada ultrazvučnim pregledom sredinom ciklusa možemo dosta precizno pratiti ovulaciju.