Karcinom grlica

Karcinom grlića u Srbiji

S obzirom da se o nastanku karcinomu grlića materice već dosta zna i piše, ovde će biti više reči o situaciji sa ovom opakom bolesti u Srbiji. Podaci koji su ovde izneti se mogu naći na sajtu: www.hpvcentre.net, gde su obrađene statistike za ovaj karcinom po različitim regijama sveta.

Health Medic
blog

Kratko se treba podsetiti da je osnovni uzrok za nastanak karcinoma grlića infekcija nekim od visokorizičnih tipova HPV virusa, udruženo sa individualnim doprinosećim faktorima što na kraju dovodi do razvoja maligne bolesti. Pri tome tipovi HPV 16 i 18 čine uzrok oko 70% karcinoma grlića. Sledeći po učestalosti su tipovi 31, 33, 35, 45, 52 I 58.

Dodatni opisani faktori koji doprinose razvoju carcinoma grlića su:

  • pušenje
  • dugotrajna primena oralnih kontraceptiva
  • imunosupresiju (HIV, transplantacije organa)
  • način života (loši socio-ekonomski uslovi)
  • genetski faktori i predispozicija
  • seksualna aktivnost započeta u ranoj mladosti (pre 16. godine)
  • brojni seksualni partneri
  • odnosi sa muškarcem koji ima HPV infekciju
  • anamneza seksualno prenosivih bolesti

Prema podacima iz 2018. god u Srbiji je bilo oko 1327 novih slučajeva karcinoma grlića. U ukupnoj populaciji žena ovaj karcinom je bio na 4. mestu po učestalosti iza carcinoma dojke, pluća I tela materice, dok je u populaciji između 15 – 44 godina na 2. mestu, odmah iza karcinoma pluća.

Incidenca pojave karcinoma grlića standardizivana prema godinama na 100 000 žena u Srbiji je za 2018 godinu bila 20.3, dok je na primer na svetskom nivou taj broj 13.1. Ako se posmatraju okolne zemlje nešto veća učestalost je jedino u BiH (23.9), dok su sve ostale zemlje bivše SFRJ I Grčka sa manjom incidencom.

U pogledu smrtnosti u 2018. bio je 551 smrtni slučaj usled karcinoma grlića. Po smrtnosti ovaj malignitet je na 6. mestu po učestalosti u ukupnoj populaciji žena, dok je u populaciji između 15-44 godina na 2. mestu. Po smrtnosti od ove bolesti u regionu Srbija se nalazi na neslavnom 1. mestu.

S obzirom na ovakvu statistiku jasno je da samo redovni preventivni ginekološki pregledi i zdrav stil života, sa izbegavanjem rizičnih faktora (pre svega infekcije HPV virusima) mogu dovesti do smanjenja ovih brojki u populaciji žena u Srbiji.

Član HM tima
Dr Aleksandar Babić
Specijalista ginekologije i akušerstva

Povezane teme:

Stres i štitna žlezda

Štitna žlezda reaguje na stres nemušto i neprepoznatljivo. Simptomi se
razvijaju postepeno, te su signali koje ona šalje vrlo suptilni.