Google translate
Претрага
Close this search box.
vanmatericna-trudnoca

Vanmaterična trudnoća

Oplođena jajna ćelija se obično usadi u predelu sluzokože maternične šupljine. Ukoliko se to desi na nekom drugom mestu nastaje vanmaterična trudnoća (ektopična trudnoća).

Procenjuje se da njena učestalost varira između 0,5 do 1,5 % svih trudnoća. Od svih slučajeva smrtnosti povezanih za trudnoćom, vanmaterična trudnoća učestvuje u oko 3% slučajeva. Zbog toga je od značaja što ranija dijagnoza radi sprečavanja smrtnosti I drugih komplikacija, pre svega u smislu očuvanja reproduktivne sposobnosti.

Health Medic
blog

Oko 95% ektopičnih trudnoća (vanmaterična trudnoća) se dešava u nekom od segmenata jajovoda, pri čemu je učestalost najveća u delu jajovoda koji se označava kao ampularni (70 %). Preostalih 5% mogu biti lokalizovane u predelu jajnika, peritonealne šupljine, grlića materice, ili vrlo retko na mestu ožiljka carskog reza, ređe na nekoj drugoj lokaciji. Vrlo retko se desi višeplodna trudnoća u kojoj je jedan plod smešten u materici, dok se drugi implantira na ektopičom mestu. Smatra se da je učestalost takvih slučajeva u prirodnim trudnoćama 1 na 30 000 trudnoća, ali se sve većom primenom postupaka vantelesne oplodnje ta učestalost povećala na 9 u 10 000 trudnoća (izvor Williams, 25. izdanje).

Faktor rizika

Postoji više faktora rizika koji povećavaju učestalost ove pojave: uticaj izmenjene anatomije jajovoda prethodnim oboljenjima i operativnim zahvatima u toj regiji (prethodna vanmaterična trudnoća, sterilizacija poznata i kao “podvezivanje jajovoda”, infekcije i upalna stanja u predelu jajovoda i okoline, priraslice, endometrioza, pojedina sredstva kontracepcije kao npr. spirala i u novije vreme pomenute različite intervencije u sklopu pripreme za vantelesnu oplodnju. Kao faktor rizika pominje se i pušenje, mada konkretan mehanizam dejstva pušenja na nastanak vanmaterične trudnoće nije potpuno jasan.

Najveća opasnost kod vanmaterične trudnoće je nastanak rupture jajovoda što može biti praćeno obilnim krvarenjem u trbušnu duplju. Pre nastanka rupture vitalni znaci (pritisak i puls) su uglavnom normalni. Ukoliko se desi obilnije krvarenje, žena će imati slabost, malaksalost, nesvesticu, pad krvnog pritiska, ubrzanje pulsa…

Znakovi i simptomi ektopične trudnoće nekada mogu biti suptilni, ili čak izostati.

Najčešći simptom je bol u karlici i trbuhu.  Gastrointestinalni simptomi kao i vrtoglavica takođe su česti, naročito nakon rupture jajovoda. Često se javlja izostanak menstruacije sa nepravilnim vaginalnim krvarenjem u vidu oskudne sukrvice, ili krvarenjem koje se može zameniti menstrualnim, ili žena smatra da se radi o uobičajenoj intramateričnoj trudnoći sa početnim krvarenjem. Obično je krvarenje tamno braon boje i javlja se u prekidima, ili kontinuirano, ali retko u vidu profuznih vaginalnih krvarenja. Prilikom ginekološkog pregleda često postoji osetljivost, posebno pri pokretu grlića materice, što se vidi kod više od tri četvrtine žena sa rupturiranom trudnoćom. Na bimanualnom pregledu, u oko 20 % slučajeva, može se u karlici napipati masa u karlici, skoro uvek iza, ili bočno od materice. Takve su mase često meke i elastične.

Pored opisanih simptoma i znakova bolesti dijagnostika se sa velikom tačnošću vrši kombinacijom laboratorijskog i ultrazvučnog pregleda. Od značaja je praćenje nivoa beta HCG hormona iz seruma, vrlo retko serumskog progesterona, a metoda izbora je transvaginalni ultrazvučni pregled. Ukoliko postoje povišene vrednosti beta HCG (posebno preko 1500 mIU/ml i više), a ne registruje se trudnoća u materici postoji velika šansa da se radi o vanmateričnoj trudnoći. Suprotno tome, ako se u materici jasno vidi gestacijski mešak, naročito još i sa ehom ploda, u pitanju je trudnoća uredne lokacije.

 

Lečenje

U lečenju vanmaterične trudnoće postoji više pristupa. Vrlo retko i ukoliko su određeni parametri zadovoljeni (ektopična masa manja od 3.5cm, nema znakova rupture, beta HCG je u opadanju) može se stanje samo pratiti (izvor Williams 24. Izdanje). Češće se vrši izbor između medikamentne terapije i/ili operativne intervencije. Kao lek se najčešće daje metotreksat, koji ima uspešnost preko 90% kod adekvatno odabranih pacijenata (trudnoća do 6 nedelja gestacije, ektopična masa manja od 3.5cm, mrtav plod, bez aktivnog krvarenja i nivo beta HCG manji od 15 000 mIU/ml). Ukoliko je potrebno hirurško lečenje metoda izbora je laparoskopija, pri čemu je cilj očuvati jajovod ukoliko je to moguće. Ako nije, obično se jajovod odstranjuje uz očuvanje jajnika sa te strane. Ukoliko je stanje pacijentkije nestabilno, ili je došlo do obilnog krvarenja najčešće će se primeniti “otvorena hirurgija”, tj. laparotomija.

 

Član Health Medic tima,
Dr Babić Aleksandar
Specijalista ginekologije i akušerstva

Povezane teme:

Histeroskopija Dragan Stajic

HISTEROSKOPIJA

Histeroskopija, je procedura koja se koristi za postavljanje dijagnoze i tretman stanja i oboljenja uunutrašnjosti materice (kavum/šupljina).

Konizacija grlića materice

Dugo godina u svetu je široko rasprostranjena metoda za lečenje cervikalnih neoplazija i zahvaljući njoj je smanjen broj velikih operativnih zahvata. Konizacija se može izvesti