Pokušaću da uprostim i pojasnim, ovu inače složenu stručnu temu..
Prvo i osnovno, treba istaći važnost preventivnih, sistematskih, godišnjih pregleda.
Praktično kada bi sve žene odlazile jednom godišnje na preventivni pregled (pod uslovom da se uradi kompletan, ginekološki pregled, na savremenim aparatima, od strane dobro obučenog lekara, ginekologa) broj ozbiljno obolelih, velikih operacija i na kraju smrtnih slučajeva bio bi minimalan, jer bi se se na taj način dijagnoza postavila na vreme, i uz manju intervenciju, operaciju, bi izlečenje bilo skoro stopostotno. (izuzev u retkim slučajevima, kada je moguć izuzetno brz napredak bolesti, zbog sklopa različitih okolnosti)
Da se vratimo na početak. Da bi razumeli. Uzrok, promene na grliću materice su izazvane i posledica su virusne infekcije iz grupe Humanih papiloma virusa. Po raznim istraživanjima, otprilike 70% odraslog, seksualno aktivnog stanovništva je pozitivno. Da li možete da predvidite, sprečite infekciju.. teško. Da li svi dobiju karcinom ili prekancerozu ? Na sreću, ne. Od onih koji imaju infekciju, 3% dobije manifestaciju bolesti na grliću materice u vidu (CIN 1, CIN 2, CIN 3, ili L-SIL, H-SIL, tj. PREKANCEROZU). Sve ove promene su reverzibilne, odnosno mogu da se povrate, u određenom procentu (u pitanju je virus a za viruse ne postoji lek ali, organizam, imuni sistem, može da pobedi virusnu infekciju i da na taj način dođe do samoizlečenja). 0.3% napreduje dalje, u karcinom grlića materice.
Podela,
nazovimo je tako, stara podela, promene na grliću je delila prema stepenu težine na CIN 1, CIN 2, CIN 3, dok novija podela promene deli na L-SIL i H-SIL, a sve zajedno iz nazivamo prekancerozama (jer prethode, tj. mogu da napreduju u karcinom grlića materice, koji predstavlja jedan od najčešćih karcinoma genitalnih organa, pored karcinoma sluznice materice i jajnika.
Kako postaviti dijagnozu,
Papanicolau test ili PAP test i Kolposkopija. Izmišljeni pre skoro 70 godina. Doveli su do značajnog pada smrtnosti od karcinoma grlića materice (skoro 75%) jer omogućuju postavljanje dijagnoze u ranijim stadijumima. U slučaju PAP III i sumnjivih kolsposkopskih slika potrebno je dijagnozu potvrditi ciljanom biopsijom i ECC-endocervikalnom kiretažom.
Šta treba znati, tačnost, pouzdanost PAP testa je 70%, što znači ako imate PAP II, treba imati na umu da postoji šansa 30%, da dijagnoza nije tačna, što priznaćete nije zanemarljivo ! (susrećem se svakodnevno sa pacijentima koji dok izgovaraju da je prošle godine PAP bio II, ubeđeni su da je to tačno 100%, što nažalost nije istina, brojke, statistika je neumoljiva). Kada se radi zajedno PAP test sa Kolposkopijom tada tačnost nalaza iznosi 98%, što je neuporedivo bolji rezultat, priznaćete. E, sada ide logično pitanje, zašto ne radimo svima oba ova testa ? Razlozi su razni, pre svega, nisu sve ambulante opremljene kolposkopom, zatim nisu svi ginekolozi obučeni da izvode proceduru i na kraju to košta, nebitno da li je u pitanju država, osiguranje ili pojedinac, svi žele da uštede.. Samo oni koji teško obole shvataju, i ta činjenica postaje ironična, da su bili odgovorniji prema svom zdravlju sve je lako moglo biti drugačije.
Lečenje,
stigao je nalaz, CIN 1 ili L-SIL, može se čekati uz češću kontrolu na 3,4 meseca PAP test + kolposkopija, do godinu dana. (zbog velikog procenta moguće regresije bolesti). U slučaju da promene i dalje postoje ili napreduju savetuje se uništavanjem epitela grlića materice termokoagulacijom, krioterapijom ili LOOP ekscizijom. Nekada pacijentima teško psihički pada isčekivanje i razmišljanje o bolesti, u tim slučajevima se može savetovati neodložno lečenje. Teže promene tipa CIN 2, CIN 3 odnosno H-SIL (iako može da dođe do samoizlečenja) zbog visokog procenta prelaska u karcinom grlića materice, savetuje se LEETZ elektrohiruškom jedinicom ili klasična konizacija a za šta se odlučiti najbolje je poslušati lekara, da ne ulazim u dalje detalje i da Vas ne zbunjujem. U slučajevima sumnje na karcinom grlića materice, dijagnoza se mora postaviti, potvrditi konizacijom (greška je ako se odmah ide na vađenje materice) jer opet, postoje različiti stadijumi bolesti a samim tim i različit vrste operacija.
Deluje jednostavno, postoje protokoli, ako dijagnostikujete, nađete to, treba uraditi “to i to”.. ali nažalost u stvarnosti stvari tako ne stoje iz raznoraznih razloga, u koje ne želim da ulazim..
Savet, idite redovno na preglede, jednom godišnje kod dokazanih stručnjaka i u ozbiljne kuće, ordinacije..
Setimo se da registrujemo kola, uradimo redovan servis na automobilu i stotinu nekih drugih stvari koje nam se u tom trenutku čine važnijim dok zaboravljamo vlastito zdravlje i važnost preventivnih pregleda.
Zato vodite računa o svom zdravlju, hranite se zdravo, bavite se sportom, provodite više vremena sa najmilijima, smejte se i razmišljajte pozitivno..
Član HM tima
Mr. Sci. dr Bojan Sekulić
Specijalista ginekologije i akušerstva
