Procenjuje se da više od 50% žena tokom života dođe u kontakt sa HPV infekcijom, a da su od toga više od 75% mlađe od 30 godina. Većina ovih infekcija kratko traje i u preko 90 % slučajeva proći će bez posledica (prolazne infekcije), dok će u ostalim slučajevima preći u perzistentnu infekciju, koja nosi rizik za pojavu promena na grliću i drugim organima, a koje mogu dovesti do karcinoma.
Prenošenje HPV infekcije
HPV virusi se prenose najčešće polnim kontaktom, ili ređe direktnim kontaktom koža-na-kožu.
Polne bradavice, tj. kondilomi su npr. očigledna, vidljiva manifestacija HPV infekcije (tzv. niskorizičnim tipovima), koja je vrlo zarazna, gde će oko dve trećine osoba koje su u polnom kontaktu sa osobama sa kondilomima takođe dobiti kondilome u roku od nekoliko meseci od kontakta.
Osobe koje su zaražene, ali bez simptoma, takođe mogu širiti infekciju na svoje partnere, ili razviti druge komplikacije.
Vrlo je bitno da kod genitalnih infekcija nekim drugim tipovima HPV (obično iz grupe visokorizičnih tipova) ne postoji spoljna manifestacija infekcije, ali u samom epitelu genitalnih organa mogu nastati promene koje spadaju u prekancerozne, a koje nakon određenog vremena, ukoliko se ne otkriju i ne leče, mogu preći u karcinom.
Najčešći faktori rizika za prenošenje HPV infekcije
- Nezaštićen polni odnos
- Česta promena seksualnih partnera
- Rano započinjanje polnih odnosa
- Oslabljen imuni system
Može li se HPV infekcija lečiti?
Kao i kod drugih virusnih infekcija ne postoji “lek” za HPV. Može se raditi na prevenciji infekcije, jačanju imuniteta, a od velikog značaja su redovni ginekološki pregledi (preporuka za početak PAPA testiranja su 21 godina života, ili 3 godine od započinjanja polnih odnosa).
Konkretan tretman u vidu određenih intervencija se uglavnom primenjuje kod postojanja promena na koži i/ili sluzokoži koje izaziva HPV infekcija (kondilomi, ili prekancerozne promene na grliću). Tokom tretmana ovih promena i nekoliko nedelja nakon tretmana, preporučuje se izbegavanje nezaštićenih polnih odnosa, radi prevencije širenja infekcije.
Skrining na HPV.
Prema vodičima priznatih udruženja za patolgiju grlića (npr. CDC, ASCCP, ACOG i sl.), skrining na HPV se nikad ne radi kao primarna metoda preventivnog pregleda, već se može uraditi samo kao dopunska metoda redovnom preventivnom pregledu. Po većini preporuka, takav skrining na HPV se može uraditi jednom na svakih 5 godina, kod žena 30-65 godina starosti. Zbog velike učestlosti HPV infekcije kod mlađih od 30 god., testiranje se rutinski ne preporučuje, jer većina ovih infekcija se kod malih devojaka i žena spontano reši, mala je učestalost ozbiljne patologije na grliću u uzrastu 21-29 god, a zbog pozitivnog nalaza povećava se učestalost nepotrebnih intervencija na grliću kod mladih žena. Svakako da dalja dijagnostika zavisi i od nalaza PAPA testa i kolposkopije. Treba napomenuti da u ovim zemljama odakle potiču preporuke postoji bolje organizovan skrining, kao i višegodišnje sprovođenje vakcinacije protiv HPV.
Odnos PAPA nalaza i HPV tipizacije (izvor – CDC preporuke):
Ako je HPV tipizacija negativna, a PAPA:
- Uredan: najverovatnije ne postoji HPV infekcija, ćelije grlića su uredne, mala je šansa za razvoj promena na grliću, nastaviti sa redovnim pregledima;
- Neodređen nalaz (ASCUS): nema HPV infekcije, ali je PAPA neodređenog tipa, te ukoliko postoje promene na grliću, verovatno nisu uzrokovane HPV infekcijom;
- PAPA je neuredan: PAPA test je registrovao izmenjene ćelije, nije registrovana HPV infekcija, bitno je otkriti zašto se ova dva testa ne poklapaju, te je potrebna dalja dijagnostika ( kolposkopija, po potrebi biopsija i/ili odgovarajući tretman)
Ako je HPV tipizacija pozitivna, a PAPA:
- Uredan: postoji HPV infekcija, ćelije grlića nisu izmenjene. Većina žena će se prirodno izboriti sa infekcijom, najčešće u roku od 2 godine. Ukoliko infekcija ostane perzistentna, moguće su promene na grliću u budućnosti. PAPA se može ponoviti za 1 godinu, s obzirom da promene obično ne nastaju u kraćem roku.
- Neodređen nalaz (ASCUS): postoji HPV infekcija i neodređen nalaz promena na ćelijama grlića, te je potrebna dalja dijagnostika. Lekar će verovatno uraditi kolposkopiju, te zavisno od nalaza dalje praćenje, dijagnostika i/ili odgovarajući tretman.
- PAPA je neuredan: postoji HPV infekcija, postoje izmenjene ćelije grlića. Najverovatnije se još uvek ne radi o karcinomu, ali moguća je neka prekancerozna lezija. Neophodna je dalja dijagnostika (kolposkopija, biopsija i zavisno od nalaza verovano i neka od intervencija na grliću).
Vakcina protiv HPV
Danas je u primeni vakcina protiv HPV, koja u Srbiji nije u redovnom kalendaru vakcinacije, dok je od 2017. god. u više od 70 zemalja uvrštena u redovnu vakcinaciju. Prema broju tipova virusa na koje deluje vakcina može biti dvovalentna (protiv tipova 16,18), četvorovalentna (protiv tipova 16,18, 6 i 11) i devetovalentna (protiv tipova 6,11,16,18,31,33,45,52,58), koja je od 2014. odobrena u Americi za devojčice i žene 9-26 god. i dečake i mladiće 9-15 god.
Vakcinacija se preporučuje pre počinjanja seksualne aktivnosti, mada se smatra da može imati koristi i kod osoba koje su počele sa odnosima.
Vakcina deluje slično drugim vakcinama: stimuliše se imuni odgovor koji štiti od infekcije, bez uzrokovanja same infekcije. U vakcini se nalaze virusni proteini koji stimulišu organizam na stvaranje zaštitnih antitela i nisu živi virusi.
I pored postojeće vakcinacije, čiji efekti se i dalje prate, smatra se da sve žene i vakcinisane i nevakcinisane treba da nastave sa redovnim ginekološkim pregledima.
