021 301 304 3 info@healthmedic.rs
Insulinska rezistencija kod žena

Insulinska rezistencija kod žena

Insulinska rezistencija kod žena

U normalnim okolnostima pankreas luči optimalnu količinu insulina koji omogućava ćelijama tkiva da preuzmu glukozu iz krvi i iskoriste je za stvaranje energije. Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije u tkivima ne reaguju dobro na insulin, pa se glukoza iz krvi ne može normalno iskoristiti. Zbog toga pankreas pokušava da povećanjem proizvodnje insulina obezbedi dovoljnu iskoristljivost glukoze. Sindrom insulinske rezistencije može često biti udružen sa grupom poremećaja koji uključuju gojaznost, visok krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, a vremenom nivo šećera u krvi može da raste, kao i sklonost ka razvoju dijabetesa tip 2.

Faktori rizika koji olakšavaju nastanak insulinske rezistencije, a mogu ukazati na njeno postojanje uključuju: prisustvo masnog tkiva u predelu trbuha (abdominalni, centralni tip gojaznosti), neaktivni način života bez fizičke aktivnosti, ishrana bogata ugljenim hidratima, trudnički dijabetes, neka zdravstvena stanja poput masne jetre i sindroma policističnih jajnika (PCO), porodičnu predispoziciju prema dijabetesu, pušenje, dob nakon 40. godine života, neki hormonski poremećaji poput Cushingovog sindroma, duža upotreba nekih lekova, kao što su kortikosteroidi, neki antipsihotici i slično.

Žene sa insulinskom rezistencijom mogu biti i mršave, često su umorne, zaboravne, pospane, bezvoljne, osećaju potrebu za unošenjem slatkiša, mogu imati promene u pigmentaciji kože, posebno na pregibima, ili izrasline poput bradavica u gornjem delu tela. Kod žena često dolazi do poremećaja menstrualnog ciklusa (u vidu neredovnih ciklusa, ili izostanka menstruacija), pojave akni i pojačane maljavosti kao i otežanog ostvarivanja trudnoće. Ukoliko se trudnoća ostvari insulinska rezistencija i razvoj mogućih komplikacija mogu biti od velikog značaja za tok i ishod trudnoće.

Radi potvrde postojanja insulinske rezistencije nakon postavljene sumnje u postojanje ovog stanja obično se rade ispitivanja iz krvi – pre svega određivanje nivoa insulina i glukoze u krvi našte (prvo jutarnja vrednost pre jela), a zatim nakon opterećenja sa 75g glukoze (OGTT test) nakon 60 i 120 min, izračunavanje HOMA indeksa, kao i određivanje A1c, tj. glikoliziranog hemogobinskog testa.

Za uspešno regulisanje insulinske rezistencije i prevenciju razvoja daljih komplikacija neophodna je pre svega potpuna promena načina života i navika. Često je neophodno konsultovanje endokrinologa, ginekologa, kao i nutricioniste. Preporučuje se uvođenje redovne fizičke aktivnosti (makar 30 min dnevno minimum 3 dana u nedelji), regulisanje telesne mase , uvođenje pravilnih navika u ishrani (što uključuje voće, povrće, integralne žitarice, orašaste plodove, pasulj, ribu, mahunarke i ostale izvore zdravih proteina). Po potrebi se uvode i određeni lekovi, gde osnovu terapije čine različiti oblici metformina.

 

 

 

Član HM tima
Dr Aleksandar Babić
Specijalista ginekologije i akušerstva

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

Ginekološka laparoskopija

Ginekološka laparoskopija

Ginekološka laparoskopija

Ginekoška laparoskopija je je alternativa otvorenoj hirurgiji.
Koriste se uski intrumenti koji se uvode trbuh putem cevčica promera 5 do 10mm.

🔸Ginekoška laparoskopija je je alternativa otvorenoj hirurgiji.
🔸Koriste se uski intrumenti koji se uvode trbuh putem cevčica promera 5 do 10mm.
🔸U trbuh se ubacuje gas CO2, koji održava trbušni zid udaljen od unutrašnjih organa, čime se smanjuje rizik za povredom.
🔸Trbuh se sagledava sa instrumentom koji u sebi sadrži kameru visoke rezolucije i izvor svetla putem kojih se slika emituje na ekran. Na taj način se mogu detaljno sagledati unutrašnji organi u svim situacijama kada je nejasna dijagnoza i tada se radi dijagnostičkoj laparoskopiji. Takođe se laparoskopija može koristiti u tretmanu skoro svih ginekoloških oboljenja. U tom se slučaju u trbuh uvode još dve cevčice (portovi) putem kojih se plasiraju instrumenti neophodni za rad.
🔸Operacija se sprovodi u opštoj anesteziji.
🔸Razlozi za dijagnostičku laparoskopiju:
〰️neobjašnjiv bol u maloj karlici
〰️u dijagnozi steriliteta
〰️pozitivna anamneza prethodne infekcije u maloj karlici
〰️u svim slučajevima kada je i pored ultrazvuka, CT-a, magnetne rezonance dijagnoza bolesti u trbuhu nejasna.
🔸Najvažnije prednosti laparoskopije za pacijenta su:
〰️manji rez i ožiljak na trbuhu
〰️manji postoperativni bolovi
〰️kraće zadržavanje u bolnici
〰️brži oporavak i vraćanje svakodnevnim obavezama
〰️manja stopa komplikacija

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

Minimalno invazivna hirurgija

Minimalno invazivna hirurgija

Minimalno invazivna hirurgija

Minimalno invazivna hirurgija omogućava hirurgu da koristi opremu i tehniku pomoću koje može da smanji veličinu reza koju mora da napravi. Generalno, smatra se sigurnijom od otvorene hirurgije. Uobičajeno, oporavićete se brže, provesti manje dana u bolnici, imati manje bolova i uopšte će period zarastanja i oporavka biti mnogo komforniji.

U tradicionalnoj otvorenoj hirurgiji, Vaš hirurg pravi jedan veći rez putem kojeg može da vidi operativno polje i operiše. U minimalno invazivnoj hirurgiji, hirurg koristi fini alat, male kamere visoke rezolucije, svetlo, gas CO2, koje ubacuje putem specijalnih cevčica (portova) kroz prethodno napravljenih više malih rezova veličine 5 do 10mm.

Na ovaj način hirurg može da izvede operaciju bez otvaranja mnogo kože i mišića.

Minimalno invazivna hirurgija se danas rutinski koristi u skoro svim granama hirurgije, abdominalnoj, ginekološkoj,urološkoj, ortopediji, itd.

Mr sci.med. dr Bojan Sekulić

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

Histeroskopija

Histeroskopija

Histeroskopija

Histeroskopija je endoskopska procedura koja koristi prirodni otvor, vaginu i kanal grlića materica da se ubaci histeroskop u matericu radi pregleda njene šupljine.

U pitanju je fini instrument, cev obično prečnika do 7mm, koji u sebi sadrži kameru visoke rezolucije, svetlo, kanal putem kojeg se ubacuje sterilni rastvor da se proširi šupljina materice radi bolje vizualizuacije i radni kanal kroz koji se mogu uvoditi instrumenti potrebni za eventualni hiruški zahvat.
Indikacije, medicinski razlozi za histeroskopiju su:
za vizuelnu potvrdu ranije postavljene sumnje na određeno stanje, bolest materice
radi uklanjanja polipa i mioma
u ispitivanju steriliteta
u ispitivanju deformiteta materice
zajedno sa laparoskopijom u cilju postavljanja precizne dijagnoze.

Procedura se sprovodi u operacionoj sali, na ginekološkom stolu u položaju uobičajenom za ginekološki pregled, tokom koje pacijent spava u opštoj kratkotrajnoj intravenskoj anesteziji.

Uobičajeno je kratko ostajanje u bolnici nakon završene procedure, obično nekoliko sati posle, uglavnom dok ne prođu efekti anestezije.

Oporavak je brz, uz minimalne nuspojave, poput slabih bolova, mučnine ili oskudnog krvarenja.
Većina pacijenata se vraća svojim svakodnevnim obavezama već sutradan.

Mr sci.med. dr Bojan Sekulić

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

Korona virus  u trudnoći i dojenju

Korona virus u trudnoći i dojenju

Korona virus u trudnoći i dojenju

korona virus trudnice

Tokom aktuelne pandemije izazvane novim COVID-19 ( korona virus ) virusom svi smo svesni izazova koji se nameću zdravstvenom sistemu velikog broja zemalja, koje su suočene sa potencijalnim rizicima po zdravlje stanovništva.

Kako se radi o novom i trenutno još nedovoljno ispitanom uzročniku (koji ima donekle sličnosti sa uzročnicima drugih epidemijama – SARS-CoV I MERS – CoV), ograničena su iskustva i smernice u pogledu lečenja i prevencije ove bolesti. Jedna od osetljivih populacija u pogledu infekcije sa COVID-19 virusom su svakako trudnice i novorođene bebe.

Pojedine stručne organizacije (RCOG, CDC) su već ponudile vodiče koje se tiču zbrinjavanja trudnica sa suspektnom, ili dokazanom infekcijom sa COVID-19. Saznanja se svakodnevno nadograđuju, pa će verovatno i ti vodiči imati svoje dodatne izmene.

Prema trenutnim preporukama i saznanjima čini se da trudnice nisu posebno podložnije infekciji COVID-19 (korona virus) od opšte populacije. Trudnice bi trebale primenjivati iste preventivne postupke u zaštiti od infekcije, kao i opšta populacija, poput: pokrivanje usta i nosa pri kašljanju, izbegavanje kontakta sa bolesnim osobama, posebno onim sa respiratornom infekcijom, primena lične higijene u vidu učestalog pranja ruku sapunom i vodom, ili sredstvima za čišćenje ruku na bazi alkohola, nošenje maski i dr.

Mere opreza se preporučuju i pri kontaktu sa zdravstvenom službom u redovnim kontrolama trudnoće, kao i praćenje preporuka u slučajevima sumnjivim na infekciju (samoizolacija u kućnim uslovima, praćenje razvoja simptoma bolesti, kontak epidemiološke službe, testiranje na COVID-19 (korona virus) prema indikaciji, izolacija pri prijemu u zdravstvenu ustanovu i tokom porođaja i sl.)

Mišljenje nekih stručnjaka u ovom trenutnku (RCOG) je da beba verovatno neće biti izložena infekciji tokom trudnoće. Prema CDC nema jasnih dokaza da li će korona virus izazvati problem u trudnoći, ili nakon rođenja bebe.

Ono što je ohrabrujuće jeste da su u seriji slučajeva u Kini testirani amnionska tečnost, krv iz pupčanika, briseve grla novoređenih beba i mleko žena zaraženih COVID-19 i svi testirani uzorci su bili negativni na virus. Takođe, opisano je i testiranje posteljica zaraženih majki u 3 slučaja, a gde su testovi bili negativni na virus. Trenutno nema jasnih dokaza ni o tome da je prenos infekcije moguć putem genitalnih sekreta. Prema tim nalazima infekcije novorođenih beba mogu nastati tek nakon rođenja.

Dojenje i korona virus

Što se tiče dojenja, pozitivno j je da je testiranje majčinog mleka kod žena sa potvrđenom, ili suspektnom infekcijom na COVID-19 bilo negativno, ali s obzirom na mali broj testiranih slučajeva, te dokaze treba tumačiti s oprezom. Kao što je već pomenuto veća je verovatnoća da će zaražena majka preneti infekciju na bebu respiratornim putem, kašljanjem ili kijanjem, slično kao što se širi gripa i ostali respiratorni patogeni. U Kini se zato savetuje izolacija deteta od majke tokom barem 14 dana.

Sa druge strane zbog izuzeznog značaja dojenja za bebu, prema RCOG I CDC preporukama ukoliko je stanje majke i deteta zadovoljavajuće, može se razmotriti da majka i beba ostanu zajedno, uz sve mere opreza kao što su higijena ruku, nošenje maske, ili npr. ekspresija mleka iz dojke u bočicu, te hranjenje bebe majčinim mlekom iz bočice, što može da radi i druga osoba.

Sigurno je da će u narednom periodu dalja ispitivanja i iskustva u lečenju COVID-19 iznedriti i
jasnija saznanja i konkretnije preporuke kako u opštoj borbi protiv ove nove bolesti, tako i u odnosu na deo koji se tiče infekcija sa COVID-19 (korona virus) u trudnoći i periodu dojenja.

Kontakt epidemiološke službe za sve informacije

Specijalan broj Ministarstva zdravlja
za pitanja u vezi sa koronavirusom:  064 8945 235

Institut za javno zdravlje Srbije
“Dr. Milan Jovanović batut”: 011 2684 566

web: covid19.rs

 

Član HM tima
Dr Aleksandar Babić
Specijalista ginekologije i akušerstva

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

Genitalni herpes

Genitalni herpes

Genitalni herpes

Genitalni herpes je polno prenosiva bolest uzrokovana virusom herpes simpleksa tipa 1 (HSV-1) ili tipa 2 (HSV-2).

Genitalni herpes obično uzrokuje HSV-2, ali u poslednje vreme je sve veći broj slučajeva genitalnog herpesa uzrokovanog sa HSV-1. Infekcija HSV-2 je češća među ženama nego među muškarcima s obzirom na lakši put prenošenja sa muškarca na ženu.

Infekcije se prenose kontaktom s HSV-om koji se može naći u herpetičnim lezijama, na površinini sluzokoža, u genitalnim ili oralnim sekretima. HSV-1 i HSV-2 mogu se lučiti iz oralne, genitalne sluzokože, ili kože naizgled normalnog izgleda. HSV-2 se uglvnom prenosi uobičajenim polnim kontaktom. Tokom oralnog seksa od osobe koja ima oralnu infekciju sa HSV-1 može nastati genitalna infekcija partnera.

Vreme inkubacije za početnu herpes infekciju je 2 do 12 dana nakon izlaganja.Kada se pojave simptomi, herpesne lezije obično se pojavljuju u vidu vezikula, ili malih mehurića, na ili oko genitalija, rektuma ili usta. Vezikule pucaju i ostavljaju bolne čireve koji mogu potrajati dve do četiri nedelje nakon početne herpes infekcije.

Kliničke manifestacije genitalnog herpesa razlikuju se između prvog i naknadnog izbijanja. Prvo izbijanje herpesa često je povezano s dužim trajanjem herpetičkih lezija i sistemskim simptomima uključujući temperaturu, bolove u telu, otečene limfne čvorove ili glavobolju. Ponovna izbijanja genitalnog herpesa su česta, naročito tokom prvih godinu dana od prve infekcije, a simptomi su tada obično kraćeg trajanja i manje ozbiljni od prvog izbijanja genitalnog herpesa. Klinička slika je obično izraženija kod osoba sa oštećenim imunim sistemom, a posledice teže.

Jedna od najozbiljnijih komplikacija genitalnog herpesa je neonatalni herpes. Infekcija se može preneti s majke na dete tokom trudnoće ili porođaja, ili bebe mogu biti zaražene ubrzo nakon rođenja, što rezultira potencijalno fatalnom infekcijom novorođenčeta herpesom. Zbog toga na početku porođaja, sve žene bi trebale biti podvrgnute pažljivom ispitivanju kako bi se procenilo da li postoje prodromalni simptomi ili herpetičke lezije. Tada se preporučuje carski rez za sprečavanje prenošenja HSV-a na novorođenče.

Ne postoji lek za herpes. Herpes predstavlja doživotnu infekciju. Međutim, antivirusni lekovi mogu sprečiti ili skratiti izbijanje promena na koži tokom vremena u kojem osoba uzima lekove. U borbi protiv prenošenja infekcije od značaja se preventivne mere kao pravilna upotreba kondoma, što može umanjiti, ali ne i potpuno eliminisati rizik od prenošenja genitalnog herpesa, jer se virus može preneti dodirom sa kožom koja nije zaštićena. Osobe sa herpesom trebale bi se suzdržati od seksualnih aktivnosti kada su prisutne herpesne lezije ili drugi simptomi herpesa. Važno je znati da čak i ako osoba nema simptome, još uvijek može potencijalno zaraziti partnera.

 

 

 

Član HM tima
Dr Aleksandar Babić
Specijalista ginekologije i akušerstva

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

Plodova voda

Plodova voda

Plodova voda

Plodova voda predstavlja tečnost kompleksnog sastava koja ispunjava šupljinu materice, okružuje bebu i ima značajnu ulogu u njenom razvoju tokom trudnoće. Odgovarajuća količina i sastav su od velikog značaja za donošenje na svet zdrave i pravilno razvijene bebe. Njene osnovne uloge bi ukratko bile: zaštita od spoljnih fizičkih uticaja i traume, sprečava kompresiju pupčane vrpce kroz koju protiče vitalni krvotok za bebu, omogućava regulaciju telesne temperature bebe, sadrži zaštitna antitela i faktore protiv infekcije, omogućava pravilan razvoj respiratornog i digestivnog sistema, mišića i kostiju, ekstremiteta itd.

Na početku trudnoće za stvaranje plodove vode od značaja je prolazak vode i drugih malih molekula kroz amnionsku membranu, krvne sudove posteljice i preko kože bebe. Između 8. i 11. nedelje trudnoće pa nadalje počinje stvaranja urina u bubrezima bebe, koji dobija sve veći značaj za ravnotežu stvaranja i održavanja normalne količine plodove vode.

U kasnijoj trudnoći značajan je odnos i ravnoteža nekoliko faktora: sa jedne strane je to stvaranje plodove vode izlučivanjem urina bebe i lučenjem tečnosti iz bebinih pluća, a sa druge strane resorpcija plodove vode gutanjem bebe i resorpcija tečnosti preko krvnih sudova na površini posteljice i malim delom resorpcija preko amnionske membrane.

Dva osnovna poremećaja u stvaranju plodove vode mogu se definisati kao:

  • smanjeno stvaranje plodove vode, ili oligohidramnion
  • povećano stvaranje plodove vode, ili polihidramnion

Oligohidramnion može biti posledica pukotine na amnionskoj membrani odakle otiče plodova voda, može se javiti kod nekih anomalija bebe (npr. poremećaja razvoja bubrega), poremećaja posteljice, hroničnih bolesti trudnice (hipertenzija, preeklampsija, imunološke bolesti i sl.), kod blizanačkih trudnoće, trudnoća kod kojih prođe termin porođaja, a mogući su i nepoznati uzroci. U svemu je bitno vreme pojave smanjenja količine plodove vode. Ako se ono ranije javi, češće su i veće negativne posledice na rast i razvoj bebe. U kasnijem periodu smanjena količina plodove vode može dovesti do usporenog rasta i razvoja bebe, otežanog porođaja, ili ranijeg izazivanja porođaja, koji se češće završava carskim rezom.

Polihidramnion može nastati kao rezultat strukturnih, ili genetskih anomalija bebe, kod neregulisanog dijabetesa trudnice, nekih infekcija (citomegalovirus, toksoplazma, sifilis i dr.), blizanačkih trudnoća, inkompatibilne krvne grupe trudnice i partnera, a može takođe biti nepoznatog i benignog uzroka, posebno ako se radi o blagom polihidramnionu.

Osnovni način utvrđivanja postojanja poremećaja količine plodove vode je svakako ultrazvučni pregled, gde se ili posmatraju četiri periferna kvadranta materice gde se nalaze tzv. džepovi plodove vode čije se vertikalne mere sabiraju (tako se dobija AFI indeks), ili se posmatra pojedinačni najveći vertikalni džep. Na osnovu dobijenih mera procenjuje se nalaz i u slučaju oligo-, ili polihidramniona određuje dalje praćenje i dijagnostika.

 

 

Član HM tima
Dr Aleksandar Babić
Specijalista ginekologije i akušerstva

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

Karcinom grlića u Srbiji

Karcinom grlića u Srbiji

Karcinom grlića u Srbiji

S obzirom da se o nastanku karcinomu grlića materice već dosta zna i piše, ovde će biti više reči o situaciji sa ovom opakom bolesti u Srbiji. Podaci koji su ovde izneti se mogu naći na sajtu: www.hpvcentre.net, gde su obrađene statistike za ovaj karcinom po različitim regijama sveta.

Kratko se treba podsetiti da je osnovni uzrok za nastanak karcinoma grlića infekcija nekim od visokorizičnih tipova HPV virusa, udruženo sa individualnim doprinosećim faktorima što na kraju dovodi do razvoja maligne bolesti. Pri tome tipovi HPV 16 i 18 čine uzrok oko 70% karcinoma grlića. Sledeći po učestalosti su tipovi 31, 33, 35, 45, 52 I 58.

Dodatni opisani faktori koji doprinose razvoju carcinoma grlića su:

  • pušenje
  • dugotrajna primena oralnih kontraceptiva
  • imunosupresiju (HIV, transplantacije organa)
  • način života (loši socio-ekonomski uslovi)
  • genetski faktori i predispozicija
  • seksualna aktivnost započeta u ranoj mladosti (pre 16. godine)
  • brojni seksualni partneri
  • odnosi sa muškarcem koji ima HPV infekciju
  • anamneza seksualno prenosivih bolesti

Prema podacima iz 2018. god u Srbiji je bilo oko 1327 novih slučajeva karcinoma grlića. U ukupnoj populaciji žena ovaj karcinom je bio na 4. mestu po učestalosti iza carcinoma dojke, pluća I tela materice, dok je u populaciji između 15 – 44 godina na 2. mestu, odmah iza karcinoma pluća.

Incidenca pojave karcinoma grlića standardizivana prema godinama na 100 000 žena u Srbiji je za 2018 godinu bila 20.3, dok je na primer na svetskom nivou taj broj 13.1. Ako se posmatraju okolne zemlje nešto veća učestalost je jedino u BiH (23.9), dok su sve ostale zemlje bivše SFRJ I Grčka sa manjom incidencom.

U pogledu smrtnosti u 2018. bio je 551 smrtni slučaj usled karcinoma grlića. Po smrtnosti ovaj malignitet je na 6. mestu po učestalosti u ukupnoj populaciji žena, dok je u populaciji između 15-44 godina na 2. mestu. Po smrtnosti od ove bolesti u regionu Srbija se nalazi na neslavnom 1. mestu.

S obzirom na ovakvu statistiku jasno je da samo redovni preventivni ginekološki pregledi i zdrav stil života, sa izbegavanjem rizičnih faktora (pre svega infekcije HPV virusima) mogu dovesti do smanjenja ovih brojki u populaciji žena u Srbiji.

Član HM tima
Dr Aleksandar Babić
Specijalista ginekologije i akušerstva

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

PRP tretman u ginekologiji

PRP tretman u ginekologiji

PRP tretman u ginekologiji

PRP (platelet rich plasma) tretman je prirodna metoda koja se bazira na regenerativnoj sposobnosti faktora rasta iz trombocita sopstvene krvi.
Trombocitni faktori rasta pomažu u stvaranju novog kolagena i krvnih sudova obnavljanju oštećene slunice i kože,te usporavaju i umanjuju znakove starenja.

Ova metoda se godinama koristi u dermatologiji, estetskoj, sportskoj medicini,za ubrzavanje zarastanja rana, smanjivanja ožiljaka i podmlađivanja kože, a u skorije vreme je našla primenu i u ginekologiji kod sledećih stanja :
-suvoće vagine i spoljnih genitalija
-bolnih polnih odnosa
-izostanka orgazma i umanjene osetljivosti vagine
-urgentnog i nevoljnog mokrenja
-Lichen sclerosum-a (autoimuno kožno oboljenje )
-problema široke vagine (nakon porođaja)
-izraženih ožiljaka epiziotomije

Tretman ne zahteva posebnu pripremu pacijenta,nema kontraindikacija ,traje oko 30-40 minuta i izvodi se u lokalnoj anesteziji .
Pacijentkinji se uzima 4 ml krvi koja se centrifugira i tako dobijena plazma aplikuje u odabrane delove intimne regije.
Ukoliko se želi produženi efekat koriste se setovi sa dodatkom hijaluronske kiseline.
Nakon intervencije pacijentkinja se može vratiti svojim dnevnim aktivnostima .

Efekat,kod najvećeg broja pacijentkinja , je vidljiv već nakon prvog tretmana,a da bi bio potpun ,preporučuje se ponavljanje u roku od 8-12 nedelja.
PRP tretman se može ponavljati po potrebi , kada se oseti popuštanje efekta,a svakako se savetuje na 18 do 24 meseca.

 

 
 
Član HM tima
Dr Gordana Radovanović
Specijalista ginekologije i akušerstva

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

PUŠENJE U TRUDNOĆI

PUŠENJE U TRUDNOĆI

Pušenje u trudnoći

U današnje vreme poznati su štetni efekti pušenja i rizici koje pušenje nosi po zdravlje u opštoj populaciji. U duvanskom dimu nalaze se brojne otrovne supstance (nikotin, ugljen monoksid i dr.), koje ulaskom u organizam povećavaju rizik od brojnih bolesti, pre svega raznih maligniteta. U trudnoći od značaja je štetan efekat duvanskog dima i na trudnicu i na njenu bebu. Poražavajuća je statistika poput istraživanja „Pušenje kod trudnica i porodilja u Srbiji”, koje je pre nekoliko godina pokazalo da oko 1/3 žena u našoj zemlji puši tokom trudnoće.

Postoje brojni štetni efekti duvanskog dima na reproduktivno zdravlje žene pre, tokom i posle trudnoće i porođaja.

Pušenje 2 puta povećava rizik od smanjenog fertiliteta kod oba patnera. Ukoliko se trudnoća ostvari pušenje deluje na smanjenje količine kiseonika koja je dostupna trudnici i bebi, dolazi do ubrzanja srčanog rada bebe, povećan je rizik od pobačaja ili mrtvorođenja,veći je rizik od vanmaterične trudnoće (zbog povećanih kontrakcija jajovoda), češće dolazi do prevremenog porođaja ili zastoja u rastu bebe. Bebe trudnica koje puše češće se rađaju sa anomalijama (posebno srčani defekti i rascep usne i nepca), češće oboljevaju od bolesti respiratornog sistema, veći je rizik od sindroma iznenadne smrti novorođenčeta. Ovi štetni efekti veći su što je konzumiranje duvana veće, ali smatra se da ne postoji neki “sigurni” nivo nikotina, ili broj cigara na dan, koji neće povećavati rizik za trudnoću.

Kalcifikovana posteljica kod trudnice koja puši.

Trudnica pušač u 35. nedelji trudnoće po menstruaciji – biometrija ukazuje na zastoj u rastu (32. nedelja trudnoće po ultrazvučnim merama)

Kada se govori o rizicima duvanskog dima, ne treba zaboraviti i na tzv. pasivno pušenje. Čak se smatra da se u dimu koji nastaje direktnim sagorevanjem cigarete nalazi i više štetnih supstanci nego u dimu koji kroz filter udiše pušač. Kod trudnica koje su tokom trudnoće konstantno izložene pasivnom pušenju povećani su rizici od istih oboljenja i poremećaja kao i kod trudnica aktivnih pušača.
Zaključak je da je osnovna mera prevencije od štetnog dejstva duvana u trudnoći prestanak pušenja i ograničavanje izlaganja duvanskom dimu iz okoline. Svaka žena koja misli o svom zdravlju trebalo bi da razmisli o trajnom prekidu pušenja kao dugoročnom štetnom faktoru koji doprinosi nastanku različitih oboljenja. Ukoliko to nije opcija, bilo bi poželjno da planiranje potomstva uključi i razmatranje blagovremenog smanjenja i prekida pušenja pre i tokom trudnoće, kao i u preiodu dojenja.

Član HM tima
Dr Aleksandar Babić
Specijalista ginekologije i akušerstva

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

hCG I TRUDNOĆA

hCG I TRUDNOĆA

HUMANI HORIONSKI GONADOTROPIN (hCG) I TRUDNOĆA

Humani horionski gonadotropin je glikoprotein sličan po aktivnosti LH hormonu i oba deluju preko zajedničkog LH-hCG receptora. Sastoji se od dve subjedinice –alfa i beta. Alfa subjedinica je po strukturi slična kao i kod LH, FSH i TSH hormona, dok biološko dejstvo ovih hormona zavisi od posebno strukturirane beta subjedinice.

hCG se najvećim delom stvara u ćelijama posteljice, a manjim delom i u fetalnim bubrezima. Visoke vrednosti hCG se u početnoj trudnoći nalaze u krvi majke i u plodovoj vodi. hCG molekuli se mogu detektovati u krvi trudnih žena već 7-9 dana nakon skoka LH hormona koji prethodi ovulaciji, što znači da porast vrednosti hCG odgovara vremenu implantacije oplođene jajne ćelije u materici. Ovaj početni deo trudnoće karakteriše brzi porast vrednosti koji se na svakih 48h duplira u trudnoćama koje se uredno razvijaju. Bitno je da se pri praćenju nivoa hCG koristi uvek isti test, s obzirom da izmerene vrednosti mogu značajno varirati između različitih testova, što može dati lažnu sliku.

hCG dostiže najvišu vrednost između 60 i 80 dana od menstruacije, tj. pad vrednosti počinje između 10. i 12. nedelje trudnoći, koji se dešava do 16. nedelje. Nakon toga nivo hCG ostaje relativno konstantan do kraja trudnoće.

Pored testa na trudnoću iz krvi u širokoj primeni su i testovi iz urina. Preko urina se izlučuju razgradi produkti hCG molekula. Osnovi razgradni produkt se označava kao „beta core fragment“, na koji reaguju odgovarajuća antitela koja se nalaze u urinarnim testovima na trudnoću.

Osnovna uloga hCG je očuvanje funkcije žutog tela, koje se izvan trudnoće razvija posle ovulacije i ukoliko se trudnoća ne ostvari ono propada i dolazi do menstruacije. Očuvanjem funkcije žutog tela obezbeđuje se dovoljna količina hormona koji nakon oplodnje čuvaju trudnoću. Pored toga hCG ima značaj za stvaranje fetalnog testotsterona i razvoj muškog ploda. Takođe. hCG može delovati i na stimulacije štitne žlezde kod žena, što nekad može delovati na ispoljavanje hipertireoze.

Povećane vrednosti hCG u odnosu na uobičajene mogu se sresti kod blizanačkih trudnoće, stanja koje se zove fetalna eritroblastoza (povezana sa hemolitičkom anemijom ploda), kod gestacijske trofoblasne bolesti, ploda sa Daunovim sindromom, kod nekih maligniteta. Smanjene vrednosti obično karakterišu trudnoće koje će se završiti pobačajem, uklučujući i vanmateričnu trudnoću. U svakom slučaju, pozitivne vrednosti i dtektovanje hCG u krvi, ili urinu će skoro uvek ukazati na postojanje trudnoće.

 

 

Član HM tima
Dr Aleksandar Babić
Specijalista ginekologije i akušerstva

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

Vanmaterična trudnoća

Vanmaterična trudnoća

Vanmaterična trudnoća

Oplođena jajna ćelija se obično usadi u predelu sluzokože maternične šupljine. Ukoliko se to desi na nekom drugom mestu nastaje vanmaterična, ili ektopična trudnoća.

Procenjuje se da njena učestalost varira između 0,5 do 1,5 % svih trudnoća. Od svih slučajeva smrtnosti povezanih za trudnoćom, vanmaterična trudnoća učestvuje u oko 3% slučajeva. Zbog toga je od značaja što ranija dijagnoza radi sprečavanja smrtnosti I drugih komplikacija, pre svega u smislu očuvanja reproduktivne sposobnosti.

Oko 95% ektopičnih trudnoća se dešava u nekom od segmenata jajovoda, pri čemu je učestalost najveća u delu jajovoda koji se označava kao ampularni (70 %). Preostalih 5% mogu biti lokalizovane u predelu jajnika, peritonealne šupljine, grlića materice, ili vrlo retko na mestu ožiljka carskog reza, ređe na nekoj drugoj lokaciji. Vrlo retko se desi višeplodna trudnoća u kojoj je jedan plod smešten u materici, dok se drugi implantira na ektopičom mestu. Smatra se da je učestalost takvih slučajeva u prirodnim trudnoćama 1 na 30 000 trudnoća, ali se sve većom primenom postupaka vantelesne oplodnje ta učestalost povećala na 9 u 10 000 trudnoća (izvor Williams, 25. izdanje).

Postoji više faktora rizika koji povećavaju učestalost ove pojave: uticaj izmenjene anatomije jajovoda prethodnim oboljenjima i operativnim zahvatima u toj regiji (prethodna vanmaterična trudnoća, sterilizacija poznata i kao “podvezivanje jajovoda”, infekcije i upalna stanja u predelu jajovoda i okoline, priraslice, endometrioza, pojedina sredstva kontracepcije kao npr. spirala i u novije vreme pomenute različite intervencije u sklopu pripreme za vantelesnu oplodnju. Kao faktor rizika pominje se i pušenje, mada konkretan mehanizam dejstva pušenja na nastanak vanmaterične trudnoće nije potpuno jasan.

Najveća opasnost kod vanmaterične trudnoće je nastanak rupture jajovoda što može biti praćeno obilnim krvarenjem u trbušnu duplju. Pre nastanka rupture vitalni znaci (pritisak i puls) su uglavnom normalni. Ukoliko se desi obilnije krvarenje, žena će imati slabost, malaksalost, nesvesticu, pad krvnog pritiska, ubrzanje pulsa…

Znakovi i simptomi ektopične trudnoće nekada mogu biti suptilni, ili čak izostati. Najčešći
simptom je bol u karlici i trbuhu. Gastrointestinalni simptomi kao i vrtoglavica takođe su česti, naročito nakon rupture jajovoda. Često se javlja izostanak menstruacije sa nepravilnim vaginalnim krvarenjem u vidu oskudne sukrvice, ili krvarenjem koje se može zameniti menstrualnim, ili žena smatra da se radi o uobičajenoj intramateričnoj trudnoći sa početnim krvarenjem. Obično je krvarenje tamno braon boje i javlja se u prekidima, ili kontinuirano, ali retko u vidu profuznih vaginalnih krvarenja. Prilikom ginekološkog pregleda često postoji osetljivost, posebno pri pokretu grlića materice, što se vidi kod više od tri četvrtine žena sa rupturiranom trudnoćom. Na bimanualnom pregledu, u oko 20 % slučajeva, može se u karlici napipati masa u karlici, skoro uvek iza, ili bočno od materice. Takve su mase često meke i elastične.
Pored opisanih simptoma i znakova bolesti dijagnostika se sa velikom tačnošću vrši kombinacijom laboratorijskog i ultrazvučnog pregleda. Od značaja je praćenje nivoa beta HCG hormona iz seruma, vrlo retko serumskog progesterona, a metoda izbora je transvaginalni ultrazvučni pregled. Ukoliko postoje povišene vrednosti beta HCG (posebno preko 1500 mIU/ml i više), a ne registruje se trudnoća u materici postoji velika šansa da se radi o vanmateričnoj trudnoći. Suprotno tome, ako se u materici jasno vidi gestacijski mešak, naročito još i sa ehom ploda, u pitanju je trudnoća uredne lokacije.
U lečenju vanmaterične trudnoće postoji više pristupa. Vrlo retko i ukoliko su određeni parametri zadovoljeni (ektopična masa manja od 3.5cm, nema znakova rupture, beta HCG je u opadanju) može se stanje samo pratiti (izvor Williams 24. Izdanje). Češće se vrši izbor između medikamentne terapije i/ili operativne intervencije. Kao lek se najčešće daje metotreksat, koji ima uspešnost preko 90% kod adekvatno odabranih pacijenata (trudnoća do 6 nedelja gestacije, ektopična masa manja od 3.5cm, mrtav plod, bez aktivnog krvarenja i nivo beta HCG manji od 15 000 mIU/ml). Ukoliko je potrebno hirurško lečenje metoda izbora je laparoskopija, pri čemu je cilj očuvati jajovod ukoliko je to moguće. Ako nije, obično se jajovod odstranjuje uz očuvanje jajnika sa te strane. Ukoliko je stanje pacijentkije nestabilno, ili je došlo do obilnog krvarenja najčešće će se primeniti “otvorena hirurgija”, tj. laparotomija.

Dr Babić Aleksandar
Specijalista ginekologije i akušerstva

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

Sve o HPV infekciji

Sve o HPV infekciji

Sve o HPV infekciji

HPV ili humani papiloma virusi uključuju grupu virusa od preko 100 tipova, od kojih se više od 30 prenosi polnim putem. S obzirom na način i lakoću prenošenja, ove infekcije spadaju u najraširenije polno prenosive bolesti, pri čemu su zahvaćene i ženska i muška populacija. Prema podacima američkog CDC (Centers for Disease Control and Prevention), oko 6,2 miliona polno prenosivih HPV infekcija godišnje se registruje u SAD

Procenjuje se da više od 50% žena tokom života dođe u kontakt sa HPV infekcijom, a da su od toga više od 75% mlađe od 30 godina. Većina ovih infekcija kratko traje i u preko 90 % slučajeva proći će bez posledica (prolazne infekcije), dok će u ostalim slučajevima preći u perzistentnu infekciju, koja nosi rizik za pojavu promena na grliću i drugim organima, a koje mogu dovesti do karcinoma.

Prenošenje HPV infekcije

HPV virusi se prenose najčešće polnim kontaktom, ili ređe direktnim kontaktom koža-na-kožu.
Polne bradavice, tj. kondilomi su npr. očigledna, vidljiva manifestacija HPV infekcije (tzv. niskorizičnim tipovima), koja je vrlo zarazna, gde će oko dve trećine osoba koje su u polnom kontaktu sa osobama sa kondilomima takođe dobiti kondilome u roku od nekoliko meseci od kontakta.
Osobe koje su zaražene, ali bez simptoma, takođe mogu širiti infekciju na svoje partnere, ili razviti druge komplikacije.
Vrlo je bitno da kod genitalnih infekcija nekim drugim tipovima HPV (obično iz grupe visokorizičnih tipova) ne postoji spoljna manifestacija infekcije, ali u samom epitelu genitalnih organa mogu nastati promene koje spadaju u prekancerozne, a koje nakon određenog vremena, ukoliko se ne otkriju i ne leče, mogu preći u karcinom.

Najčešći faktori rizika za prenošenje HPV infekcije

  • Nezaštićen polni odnos
  • Česta promena seksualnih partnera
  • Rano započinjanje polnih odnosa
  • Oslabljen imuni system

Može li se HPV infekcija lečiti?

Kao i kod drugih virusnih infekcija ne postoji “lek” za HPV. Može se raditi na prevenciji infekcije, jačanju imuniteta, a od velikog značaja su redovni ginekološki pregledi (preporuka za početak PAPA testiranja su 21 godina života, ili 3 godine od započinjanja polnih odnosa).
Konkretan tretman u vidu određenih intervencija se uglavnom primenjuje kod postojanja promena na koži i/ili sluzokoži koje izaziva HPV infekcija (kondilomi, ili prekancerozne promene na grliću). Tokom tretmana ovih promena i nekoliko nedelja nakon tretmana, preporučuje se izbegavanje nezaštićenih polnih odnosa, radi prevencije širenja infekcije.

Skrining na HPV.

Prema vodičima priznatih udruženja za patolgiju grlića (npr. CDC, ASCCP, ACOG i sl.), skrining na HPV se nikad ne radi kao primarna metoda preventivnog pregleda, već se može uraditi samo kao dopunska metoda redovnom preventivnom pregledu. Po većini preporuka, takav skrining na HPV se može uraditi jednom na svakih 5 godina, kod žena 30-65 godina starosti. Zbog velike učestlosti HPV infekcije kod mlađih od 30 god., testiranje se rutinski ne preporučuje, jer većina ovih infekcija se kod malih devojaka i žena spontano reši, mala je učestalost ozbiljne patologije na grliću u uzrastu 21-29 god, a zbog pozitivnog nalaza povećava se učestalost nepotrebnih intervencija na grliću kod mladih žena. Svakako da dalja dijagnostika zavisi i od nalaza PAPA testa i kolposkopije. Treba napomenuti da u ovim zemljama odakle potiču preporuke postoji bolje organizovan skrining, kao i višegodišnje sprovođenje vakcinacije protiv HPV.

Odnos PAPA nalaza i HPV tipizacije (izvor – CDC preporuke):

Ako je HPV tipizacija negativna, a PAPA:

  • Uredan: najverovatnije ne postoji HPV infekcija, ćelije grlića su uredne, mala je šansa za razvoj promena na grliću, nastaviti sa redovnim pregledima;
  • Neodređen nalaz (ASCUS): nema HPV infekcije, ali je PAPA neodređenog tipa, te ukoliko postoje promene na grliću, verovatno nisu uzrokovane HPV infekcijom;
  • PAPA je neuredan: PAPA test je registrovao izmenjene ćelije, nije registrovana HPV infekcija, bitno je otkriti zašto se ova dva testa ne poklapaju, te je potrebna dalja dijagnostika ( kolposkopija, po potrebi biopsija i/ili odgovarajući tretman)

Ako je HPV tipizacija pozitivna, a PAPA:

  • Uredan: postoji HPV infekcija, ćelije grlića nisu izmenjene. Većina žena će se prirodno izboriti sa infekcijom, najčešće u roku od 2 godine. Ukoliko infekcija ostane perzistentna, moguće su promene na grliću u budućnosti. PAPA se može ponoviti za 1 godinu, s obzirom da promene obično ne nastaju u kraćem roku.
  • Neodređen nalaz (ASCUS): postoji HPV infekcija i neodređen nalaz promena na ćelijama grlića, te je potrebna dalja dijagnostika. Lekar će verovatno uraditi kolposkopiju, te zavisno od nalaza dalje praćenje, dijagnostika i/ili odgovarajući tretman.
  • PAPA je neuredan: postoji HPV infekcija, postoje izmenjene ćelije grlića. Najverovatnije se još uvek ne radi o karcinomu, ali moguća je neka prekancerozna lezija. Neophodna je dalja dijagnostika (kolposkopija, biopsija i zavisno od nalaza verovano i neka od intervencija na grliću).

Vakcina protiv HPV
Danas je u primeni vakcina protiv HPV, koja u Srbiji nije u redovnom kalendaru vakcinacije, dok je od 2017. god. u više od 70 zemalja uvrštena u redovnu vakcinaciju. Prema broju tipova virusa na koje deluje vakcina može biti dvovalentna (protiv tipova 16,18), četvorovalentna (protiv tipova 16,18, 6 i 11) i devetovalentna (protiv tipova 6,11,16,18,31,33,45,52,58), koja je od 2014. odobrena u Americi za devojčice i žene 9-26 god. i dečake i mladiće 9-15 god. Vakcinacija se preporučuje pre počinjanja seksualne aktivnosti, mada se smatra da može imati koristi i kod osoba koje su počele sa odnosima.
Vakcina deluje slično drugim vakcinama: stimuliše se imuni odgovor koji štiti od infekcije, bez uzrokovanja same infekcije. U vakcini se nalaze virusni proteini koji stimulišu organizam na stvaranje zaštitnih antitela i nisu živi virusi.
I pored postojeće vakcinacije, čiji efekti se i dalje prate, smatra se da sve žene i vakcinisane i nevakcinisane treba da nastave sa redovnim ginekološkim pregledima.

 

dr Aleksandar Babić

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

Visok pritisak u trudnoći

Visok pritisak u trudnoći

Visok pritisak u trudnoći

Jedna od podela stadijuma hipertenzije je sledeća:

  • Povišen krvni pritisak
  • Stadijum 1 hipertenzije
  • Stadijum 2 hipertenzije

Visok pritisak spada među češće komplikacije trudnoće i može se javiti u 5-10% slučajeva. Postoje 4 tipa hipertenzivnih poremećaja u trudnoći u zavisnosti od toga da li je visok pritisak već postojao, ili se razvio u trudnoći:

  • Gestacijska hipertenzija. Postoji kada se visok pritisak javi nakon 20 nedelja trudnoće. U tom slučaju nema porasta proteina u urinu, ili drugih znakova oštećenja organa. U nekontrolisanim slučajevima može doći do daljeg pogoršanja sa razvojem preeklampsije.
  • Hronična hipertenzija. U ovom slučaju visok pritisak je postojao i pre trudnoće, ili je počeo pre 20 nedelja trudnoće, ali često zbog odsustva simptoma se teže odredi kad je nastao.
  • Hronična hipertenzija sa superponiranom preeklampsijom. U ovom slučaju postoji hronična hipertenzija, koja se u trudnoći dalje pogoršava, sa pojavom proteina u urinu i drugih hipertenzivnih komplikacija.
  • Preeklampsija. Najčešće se javlja kod visokog pritiska koji nastaje posle 20 nedelja trudnoće i povezana je sa znacima oštećenja raznih organskih sistema uključujući bubrege, jetru, krv, mozak. Nelečena preeklampsija može dovesti do ozbiljnih komplikacija i kod majke i kod bebe. Danas se zna da preeklampsija može postojati i bez prisustva proteina u urinu.

 

Jedna od podela stadijuma hipertenzije je sledeća:

  • Povišen krvni pritisak – kada je sistolni pritisak između 120 i 129 mm Hg, a dijastolni ostaje ispod 80 mm Hg.
  • Stadijum 1 hipertenzije – kada je sistolni pritisak između 130 i 139 mm Hg, ili dijastolni između 80 i 89 mm Hg.
  • Stadijum 2 hipertenzije – kada je sistolni pritisk 140 mm Hg, ili više, ili dijastolni pritisak 90 mm Hg, ili više.

Nakon 20 nedelja trudnoće ukoliko su vrednosti pritiska preko 140/90 mm Hg, evidentirane 2 ili više puta u razmaku od 4h ili više, bez drugih organskih oštećenja— može se postaviti dijagnoza gestacijske hipertenzije.

Visok pritisak može izazvati različite poremećaje kako kod trudnice tako i kod bebe:

 

  • Smanjenje protoka krvi ka posteljici – kada zbog manjeg priliva kiseonika i hranljivih materija dolazi do sporijeg rasta i razvoja bebe, male težine bebe na porođaju, ili do prevremenog porođaja.
  • Prevremeni porođaj – nekad je neophodan da bi se sprečile komplikacije opasne po zdravlje i život trudnice. Sa druge strane nezrelost ploda predstavlja rizik za poremećaj funkcije respiratornog sistema bebe, infekcije i druge komplikacije.
  • Abrupciju posteljice. Pod dejstvom visokog pritiska može doći do odvajanja posteljice od unutrašnjeg zida materice, što može dovesti do obilnog krvarenja, koje može biti opasno i za majku i za bebu.
  • Intrauterinu smrt bebe
    Oštećenja različitih organa trudnice. Neadekvatno kontrolisana hipertenzija u trudnoći može dovesti do oštećenja mozga, pluća, srca, bubrega, jetre i drugih vitalnih organa.
  • Rizik za kasnija kardiovaskularna oboljenja. Trudnice sa hipertenzijom i preeklampsijom u trudnoći imaju povećan rizik za razvoj kardiovaskularnih oboljenja i komplikacija u kasnijem životu.

 

Da bi se tokom trudnoće stekao uvid u stanje krvnog pritiska i blagovremeno otkrile povišene vrednosti neophodna su redovna merenje tokom kontrolnih poseta lekaru.

Pored visokog pritiska , drugi simptomi i znaci preeklamsije koji se mogu javiti uključuju: porast proteina u mokraći, glavobolje, poremećaj vida, osetljivost na svetlost, bol u gornjem delu trbuha, ispod rebara, mučnina i povraćanje, smanjenje broja trombocita u krvi, kratak dah i dr.

Iznenadni izraženi otoci, naročito u predelu lica i šaka, mogu ukazati na razvoj preeklampsije. Ali pošto se javljaju i u normalnim trudnoćama nisu pouzdani znaci preeklampsije.

Kada se utvrdi povišen pritisak u trudnoći, lekar po potrebi uključuje odgovarajuću terapiju. Pojedini lekovi koji se koriste kod opšte populacije u terapiji visokog pritiska se ne mogu koristiti u trudnoći, kao npr. ACE inhibitori, blokatori angiotenzin II receptora, blokatori renina.

Najčešće se u početku terapije koristi lek metildopa, koji se individualno dozira prema svakoj trudnici i njenim vrednostima pritiska. Po potrebi se uvodi i dodatna terapija. Redovno uzimanje terapije je veoma značajno, kao i redovno kontrolisanje i beleženje vrednosti pritiska tokom terapije, radi eventualne korekcije. U slučaju uporne hipertenzije, mogu se uključiti i drugi lekovi, a po potrebi trudnica se hospitalizuje radi infuzione terapije, kontinuiranog praćenja njenog stanja i stanja bebe.

Pored lekova od značaja za prevenciju razvoja hipertenzije, ili kao dodatni faktor pomoći tokom terapije može biti odgovarajući higijensko-dijetetski režim, regulisanje telesne težine trudnice od samog početka trudnoće, kontrola količine i vrste namirnica koje se unose. Namirnice ne treba da sadrže previše kalorija, masti, ugljenih hidrata i šećera. Dobar izbor su obroci od svežeg voća i povrća, žitrarica, ribe (ali uz oprez, jer pojedine vrste kao što su brancin i sabljarka mogu imati veću količinu žive). Treba izbegavati koliko je moguće unos prerađene hrane sa visokim sadržajem natrijuma, koji dovodi do zadržavanja vode u organizmu.

 

Priprema za trudnoću ukoliko već postoji hronična hipertenzija

 

U ovom slučaju može biti korisno savetovanje pre same trudnoće sa specijalistom koji kontroliše terapiju za pritisak (internistom i/ili kardiologom), radi procene da li je trenutna terapija adekvatna, kao i da bi se razmotrile promene u terapiji ukoliko se ostvari trudnoća. Ukoliko je hipertenzija udružena sa gojaznošću, od koristi može biti savetovanje sa nutricionistom i druge mere za regulaciju telesne težine pre trudnoće.

Tokom same trudnoće neophodne su redovne kontrole kod svih trudnica, sa redovnim merenjem pritiska, laboratorijskim analizama krvi I mokraće. U slučaju pojave hipertenzije kontrole po potrebi mogu biti i češće. Stanje bebe se kontroliše ultrazvučnim pregledima, praćenjem rada srca na CTG, a trudnica se može uputiti da sama prati učestalost pokreta bebe.

Smanjenje rizika

Ukratko, svaka trudnica sa povišenim pritiskom može povoljno da utiče na smanjenje rizika od razvoja komplikacija tako što će:

 

  • Redovno odlaziti na zakazane kontrole.
  • Uzimati terapiju kako je propisano, tj. ne preskakati određene doze leka, ili ih samostalno korigovati.
  • U skladu sa mogućnostima biti fizički aktivna
  • Pridržavati se određene dijete
  • Izbegavati štetne oblike ponašanja: ostaviti pušenje, alkohol, nedozvoljene lekove, smanjiti stres

Način porođaja

U nekim slučajevima rizici za trudnicu i plod mogu biti takvi da se porođaj izaziva pre samog termina da bi se izbegle komplikacije. Vreme izazivanja porođaja zavisi od uspešnosti kontrole krvnog pritiska, da li postoje oštećenja pojdinih organa, kao i da li kod bebe postoje neke komplikacije, kao što je zastoj u rastu.

U slučaju hitnosti porođaj se može završiti carskim rezom.

Nakon porođaja, koji je u suštini najbolja terapija za povišen pritisak u trudnoći, kod većine žena doći će do regulisanja vrednosti pritiska. Kod nekih žena hipertenzija može ostati hroničan problem, koji će zahtevati dalje praćenje i terapiju odgovarajućeg specijaliste i u kasnijem periodu.

Dr Babić Aleksandar
Specijalista ginekologije i akušerstva

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

PROVERAVAJTE REDOVNO SVOJE ZDRAVLJE

PROVERAVAJTE REDOVNO SVOJE ZDRAVLJE

PROVERAVAJTE REDOVNO SVOJE ZDRAVLJE

JANUAR JE MESEC BORBE PROTIV RAKA GRLIĆA MATERICE
Poslednje nedelje januara obeležava se Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. Cilj ove kampanje jeste niz aktivnosti kako bi se podigla svest o važnosti preuzimanja lične odgovornosti za sopstveno zdravlje.

Prema procenama međunarodne Agencije za istraživanje raka, svake godine u Evropi se ova maligna bolest otkrije kod približno 60 000 žena, najviše se javlja kod mlađih žena starosti od 15 do 44 godine i to je drugi najčešći rak kod žena u ovoj životnoj dobi.

U svetu oboli oko 570.000 žena, a 311.000 ne uspe da se izbori sa ovom bolešću.

Svake godine otkrije se 1.400 novih slučajeva raka grlića materice u Srbiji, a 400 žena izgubi bitku sa ovom opakom bolešću. U Vojvodini svaka 46 žena tokom života oboli od grlića materice.

Srbija se nalazi na petom mestu u Evropi po smrtnosti od raka grlića materice, a isto mesto drži i kada je reč o obolevanju od ove vrste raka.
Problem kod ove vrste raka je što žene često reaguju kasno, tek kada se pojave simptomi, stoga Healthmedic tim još jednom ukazuje na značaj preventivnih pregleda obzirom da je najbolje da se problem, ako postoji, otkrije u ranoj fazi kada je izlečiv.

Preventivni ginekološki pregled, PAPA test, ultrazvučni i kolposkopski pregled su najsigurniji način da proverite vaše reproduktivno zdravlje.

Pozovite nas

021 301 304 3
021 301 304 4
064 645 322 5

Adresa

Narodnog fronta 73a

Novi Sad

Email

info@healthmedic.rs

Usled vanrednih okolnosti izazvanih virusom COVID – 19 ,a prateći preporuke Ministarstva i Vlade RS, usvojili smo predložene mere u cilju suzbijanja virusa,kako bismo zaštitili naše pacijente kao i zaposlene, nastavljajući sa redovnim radom:
  • Mole se pacijenti da dolaze bez pratnje kako se ne bi stvarale gužve.
  • Ukoliko ste prehlađeni, molimo da odložite pregled
  • Svi pacijenti stariji od 65 godina mogu da dođu na prvi pregled samo ukoliko je neophodno, rutinske kontrole molimo da odložite
  • Sve predložene mere koje se odnose na higijenu su preduzete, dezinfikujemo i provetravamo sve prostorije Poliklinike posle svakog pacijenta
  • Pri zakazivanju pregleda, potrebno je navesti i dodatne informacije vezane za bolest pacijenta, ukoliko ih ima
  • Mole se imunodeficijentne osobe da ne dolaze na redovne kontrolne preglede
  • Molimo da održavate razdaljinu između sagovornika od 2 metra
  • Svaki pacijent ima  mogućnost pranja ruku sapunom i dezinfekcionim sredstvom
Radno vreme poliklinike je od 08:00 do 20:00